KO JE VERA, A KO NEVERA? Blokaderi gaze, a Vučić i Vučević poštuju Kosovski zavet

Gledajući našu političku scenu, čestiti Srbin, domaćin, građanin, postavlja sebi večno pitanje – „Ko je vera, a ko nevera?“

Blokaderi, bezlični plenumi, iza kojih se kriju spoljni neprijatelji i domaća antidržavna opozicija proglašavaju predsednika republike Muratom, a šatore studenata koji žele deblokadu fakulteta osmanlijskim čadorima, koje treba „očistiti“ iz Pionirskog parka. Njihovi narativi predsednika Vučića povremeno stavljaju i u ulogu Slobodana Miloševića, jer je većina blokaderske klike oduševljena simbolikom njegovog izručenja strancima na Vidovdan. Proglašavaju studente u parku za Turke i okupatore, a među njima nema nikoga da digne glas protiv separatizma koji ispoljavaju novopazarski blokaderi. Naprotiv, u glavnim opozicionim medijima naglašavaju da posle obračuna sa studentima iz parka, sledi borba za priznavanje da je zločin u Srebrenici bio genocid. Ne mogu više da pronađu ljude koji bi makar glumili vernike, noseći ikone, kako su to neki činili, iskreno žaleći žrtve novosadske tragedije. Nema takvih više. Blokaderski ideolozi nasilja i prevrata zloupotrebili su sve što su mogli – tugu nacije, pravdoljubivost mladih i konačno, svetinju Vidovdana. Prvo su ih napustili oni koji su iskreno žalili žrtve pada nadstrešnice, zatim svi željni pravde, koju najviše gaze blokaderski tužioci i sudije, a sada i svaki iskreni vernik može da vidi do kojeg svetogrđa su spremni da idu, obnevideli od mržnje i želje da 2025. postane srpska „godina nulta“.

Kakav je odnos čelnih ljudi srpskog rukovodstva prema Vidovdanu i našoj veri? Dovoljno je uočiti da je predsednik najveće srpske političke partije i savetnik predsednika republike Miloš Vučević od početka maja ove godine bio kum hramovne i gradske slave u Kuli; obišao svetovaznesenjski hram koji se gradi u Zaječaru, gde se sreo sa mitropolitom timočkim Ilarionom; posetio Eparhiju šabačku i razgovarao sa vladikom Jerotejem; obišao manastir u Dalj Planini i Episkopa osečko-poljskog i baranjskog Heruvima i pre nekoliko dana posetio svetoarhangelski manastir Kovilj, gde je razgovarao sa igumanom Haritonom i bratijom. Sve to tokom prethodna manje od dva meseca. Vučević je i kao premijer Srbije i kao gradonačelnik Novog Sada uvek iskazivao svoju iskrenu veru i pokazivao poštovanje i interesovanje za život Srpske Pravoslavne Crkve, koja je duhovni ali i identitetski stub srpskog naroda i srpske države. 

Predsednik Vučić je o Božiću ove godine sa porodicom hodočastio u manastir Đunis, a krajem januara bio je u manastiru Ljubostinji, zadužbini knjeginje Milice, u monaštvu Prepodobne Evgenije. One svetice i stradalnice koja je, nakon Vidovdana 1389. godine do punoletstva sina bila na čelu srpske države i donosila najteže odluke za jednu majku i vladarku. Taj njen usud i etos žrtvovanja za narod i zemlju sigurno je jedan od razloga zašto se naš aktuelni šef države vraća njenoj zadužbini, koju je posetio i 2023. godine. 
Ovo su samo neki od primera mnogih poseta manastirima, crkvama i iskazivanja poštovanja i podrške države. Poštovanje Kosovskog zaveta je u vreme Aleksandra Vučića dobilo i zvaničnu formu, jer su i Sveti knez Lazar, a od 1. avgusta ove godine i knjeginja Milica, osim crkvenog ušli i u kalendar odavanja zvaničnih državnih počasti. 
Konačno, Aleksandar Vučić se, kao predsednik republike, poklonio moštima Svetog kneza Lazara u Ravanici 2021. godine, a isto je učinio i Miloš Vučević, kao premijer, 2024. godine. Pokušajte da nađete informaciju kada i da li je ikad bilo ko iz redova antidržavne opozicije i vlastodržaca do 2012. posetio Ravanicu i pognuo glavu pred netruležnim moštima kosovskog mučenika. Ko je vera, a ko nevera najbolje se vidi na Vidovdan. Oni verni Crkvi, državi i narodu ostaju verni i pre i posle praznika, a neverni i neiskreni ga pominju samo kada misle da mogu da ga iskoriste. 

Sava Stambolić, diplomirani pravnik