КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА? Блокадери газе, а Вучић и Вучевић поштују Косовски завет

Гледајући нашу политичку сцену, честити Србин, домаћин, грађанин, поставља себи вечно питање – „Ко је вера, а ко невера?“

Блокадери, безлични пленуми, иза којих се крију спољни непријатељи и домаћа антидржавна опозиција проглашавају председника републике Муратом, а шаторе студената који желе деблокаду факултета османлијским чадорима, које треба „очистити“ из Пионирског парка. Њихови наративи председника Вучића повремено стављају и у улогу Слободана Милошевића, јер је већина блокадерске клике одушевљена симболиком његовог изручења странцима на Видовдан. Проглашавају студенте у парку за Турке и окупаторе, а међу њима нема никога да дигне глас против сепаратизма који испољавају новопазарски блокадери. Напротив, у главним опозиционим медијима наглашавају да после обрачуна са студентима из парка, следи борба за признавање да је злочин у Сребреници био геноцид. Не могу више да пронађу људе који би макар глумили вернике, носећи иконе, како су то неки чинили, искрено жалећи жртве новосадске трагедије. Нема таквих више. Блокадерски идеолози насиља и преврата злоупотребили су све што су могли – тугу нације, правдољубивост младих и коначно, светињу Видовдана. Прво су их напустили они који су искрено жалили жртве пада надстрешнице, затим сви жељни правде, коју највише газе блокадерски тужиоци и судије, а сада и сваки искрени верник може да види до којег светогрђа су спремни да иду, обневидели од мржње и жеље да 2025. постане српска „година нулта“.

Какав је однос челних људи српског руководства према Видовдану и нашој вери? Довољно је уочити да је председник највеће српске политичке партије и саветник председника републике Милош Вучевић од почетка маја ове године био кум храмовне и градске славе у Кули; обишао световазнесењски храм који се гради у Зајечару, где се срео са митрополитом тимочким Иларионом; посетио Епархију шабачку и разговарао са владиком Јеротејем; обишао манастир у Даљ Планини и Епископа осечко-пољског и барањског Херувима и пре неколико дана посетио светоархангелски манастир Ковиљ, где је разговарао са игуманом Харитоном и братијом. Све то током претходна мање од два месеца. Вучевић је и као премијер Србије и као градоначелник Новог Сада увек исказивао своју искрену веру и показивао поштовање и интересовање за живот Српске Православне Цркве, која је духовни али и идентитетски стуб српског народа и српске државе. 

Председник Вучић је о Божићу ове године са породицом ходочастио у манастир Ђунис, а крајем јануара био је у манастиру Љубостињи, задужбини књегиње Милице, у монаштву Преподобне Евгеније. Оне светице и страдалнице која је, након Видовдана 1389. године до пунолетства сина била на челу српске државе и доносила најтеже одлуке за једну мајку и владарку. Тај њен усуд и етос жртвовања за народ и земљу сигурно је један од разлога зашто се наш актуелни шеф државе враћа њеној задужбини, коју је посетио и 2023. године. 
Ово су само неки од примера многих посета манастирима, црквама и исказивања поштовања и подршке државе. Поштовање Косовског завета је у време Александра Вучића добило и званичну форму, јер су и Свети кнез Лазар, а од 1. августа ове године и књегиња Милица, осим црквеног ушли и у календар одавања званичних државних почасти. 
Коначно, Александар Вучић се, као председник републике, поклонио моштима Светог кнеза Лазара у Раваници 2021. године, а исто је учинио и Милош Вучевић, као премијер, 2024. године. Покушајте да нађете информацију када и да ли је икад било ко из редова антидржавне опозиције и властодржаца до 2012. посетио Раваницу и погнуо главу пред нетрулежним моштима косовског мученика. Ко је вера, а ко невера најбоље се види на Видовдан. Они верни Цркви, држави и народу остају верни и пре и после празника, а неверни и неискрени га помињу само када мисле да могу да га искористе. 

Сава Стамболић, дипломирани правник