BEZVOLJNI STE, UMORNI I SVE VAM SMETA? Ovo su sigurni znaci da ste sagoreli na poslu EVO KAKO DA SE ZAŠTITE OD OVOG STANJA

Digitalna povezanost i kultura „uvek dostupnog radnika“ doveli su do toga da se mnogi zaposleni osećaju iscrpljeno, anksiozno i emotivno ispražnjeno. Umor je postao konstanta, a rad od kuće često više liči na život na poslu. Ako se ujutru budiš bez volje, ako si razdražljiv, cinik i sve ti smeta – moguće je da nisi samo umoran, već da prolaziš kroz ozbiljno sagorevanje na poslu.

Sagorevanje (burn out) nije samo prolazna faza stresa, već hronično stanje koje može imati dugotrajne posledice po mentalno i fizičko zdravlje. I što je najopasnije – dolazi tiho, prerušeno u "još samo jedan zadatak", "još samo jedan vikend s laptopom". U svetu koji nagrađuje hiperproduktivnost, potrebno je mnogo svesnosti i hrabrosti da se sagorevanje prepozna – i zaustavi.

Simptomi sagorevanja: Telo umorno, glava prazna, srce bezvoljno
 

Sagorevanje na poslu karakterišu tri ključna simptoma: hronični umor, emocionalna iscrpljenost i cinizam. Osobe koje sagorevaju često se osećaju kao da više nemaju snage ni za šta – čak ni za aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo. Produktivnost opada, greške se gomilaju, a svaki novi zadatak deluje kao pretnja, a ne izazov.

Znakovi mogu uključivati i fizičke simptome: glavobolje, nesanicu, bolove u leđima, poremećaje varenja. Psihološki, tu su osećaji bezvrednosti, otuđenosti, gubitka svrhe, i sve češće razmišljanje o tome da se “sve napusti”. Sagorevanje često nije spektakularno – ono je tiha erozija duha.

Kada rad prestaje da ima meru?

Uzroci sagorevanja nisu samo u količini posla, već i u načinu na koji se posao doživljava. Najčešći okidači su toksično radno okruženje, stalna preopterećenost, nedostatak kontrole, nejasni zahtevi, loša komunikacija i hronični nedostatak priznanja. Kada zaposleni oseća da ga niko ne čuje, ne vrednuje i ne podržava – motivacija prirodno nestaje.

Poseban problem predstavlja tzv. "tihi pritisak": nepisana očekivanja da budete uvek dostupani, odgovarate na poruke van radnog vremena, stalno "na stand by-u". U takvim uslovima, rad postaje izvor iscrpljivanja, a ne ispunjenja.

Kako se zaštititi: Postavite granice, osluškujte sebe i tražite pomoć

Ako ste prepoznali simptome sagorevanja, ne čekajte da se stanje pogorša. Počnite od osnovnog: postavite jasne granice. Vi imate pravo na svoje vreme, pravo na odmor, pravo da kažete "ne" kada je previše. Isključite notifikacije nakon radnog vremena, uvedite male pauze tokom dana i planirajte aktivnosti koje vas ispunjavaju – makar to bila šetnja, kafu u tišini ili veče bez ekrana.

Razmislite i o razgovoru sa nadređenima – možda postoje načini da se preraspodele zadaci ili uvedu fleksibilniji uslovi rada. Ako osećate da vam je teško da se sami nosite sa svim emocijama koje nosi sagorevanje, potražite podršku stručnjaka. Niste sami i nije sramota brinuti o sebi.

24sedam