KOLIKO ZAISTA ZARAĐUJU NAŠI LJUDI U INOSTRANSTVU? Evo koliko Nemac zaradi, a koliko čovek s Balkana za isti posao

Pored Nemačke, ista nepravda važi i za: Kanadu, Dansku, Francusku, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku i SAD.

U Nemačkoj prva generacija imigranata zarađuje skoro 20% manje

U Nemačkoj, razlika u platama između domaćih radnika i doseljenika iznosi čak 19,6% – ali ne zato što im se plaća manje za isti posao. Glavni razlog je ograničen pristup bolje plaćenim pozicijama i sektorima.

Dakle, nije problem samo diskriminacija u platama – već strukturne prepreke koje imigrantima zatvaraju vrata ka uspešnijim i bolje plaćenim karijerama. To je, prema studiji, ključni razlog za čak tri četvrtine razlika u zaradi.

Ni druga generacija ne prolazi mnogo bolje

Ni deca imigranata se ne mogu u potpunosti izvući iz začaranog kruga: druga generacija u Nemačkoj i dalje zarađuje 7,7% manje od svojih nemačkih vršnjaka.

Posebno pogođeni su ljudi poreklom iz Afrike i sa Bliskog Istoka, iako su rođeni i školovani u Nemačkoj.

Strukturni problemi, a ne lenjost – ključ je u jeziku, diplomama i kontaktima

- Integracija ne znači samo ista plata za isti posao - upozorava autor studije, Malte Rajhelt.

- Radi se o rušenju barijera koje ljudima iz inostranstva onemogućavaju pristup dobrim radnim mestima.

On ističe da su ključni alati za rešavanje problema:

podsticanje učenja jezika,

nostrifikacija stranih diploma,

razvijanje profesionalnih mreža,

i bolje informisanje o tržištu rada.

Gde je situacija još gora – a gde bolja?

Najveći jaz u zaradi imigranata prve generacije zabeležen je u:

Španiji (29,3%),

Kanadi (27,5%),

i Norveškoj (20,3%).

Sledi Nemačka sa 19,6%, Francuska sa 18%, i Holandija sa 15,4%.

Na drugoj strani, manji jaz postoji u:

SAD (10,6%),

Danskoj (9,2%)

i Švedskoj (7%).

Prosečna razlika u drugoj generaciji imigranata među svim državama iznosi 5,7%, dok Nemačka i tu beleži iznadprosečan jaz.

Najmanja razlika u drugoj generaciji je u:

Kanadi (1,9%),

dok je najveća u:

Norveškoj (8,7%).