КОЛИКО ЗАИСТА ЗАРАЂУЈУ НАШИ ЉУДИ У ИНОСТРАНСТВУ? Ево колико Немац заради, а колико човек с Балкана за исти посао

Поред Немачке, иста неправда важи и за: Канаду, Данску, Француску, Холандију, Норвешку, Шпанију, Шведску и САД.

У Немачкој прва генерација имиграната зарађује скоро 20% мање

У Немачкој, разлика у платама између домаћих радника и досељеника износи чак 19,6% – али не зато што им се плаћа мање за исти посао. Главни разлог је ограничен приступ боље плаћеним позицијама и секторима.

Дакле, није проблем само дискриминација у платама – већ структурне препреке које имигрантима затварају врата ка успешнијим и боље плаћеним каријерама. То је, према студији, кључни разлог за чак три четвртине разлика у заради.

Ни друга генерација не пролази много боље

Ни деца имиграната се не могу у потпуности извући из зачараног круга: друга генерација у Немачкој и даље зарађује 7,7% мање од својих немачких вршњака.

Посебно погођени су људи пореклом из Африке и са Блиског Истока, иако су рођени и школовани у Немачкој.

Структурни проблеми, а не лењост – кључ је у језику, дипломама и контактима

- Интеграција не значи само иста плата за исти посао - упозорава аутор студије, Малте Рајхелт.

- Ради се о рушењу баријера које људима из иностранства онемогућавају приступ добрим радним местима.

Он истиче да су кључни алати за решавање проблема:

подстицање учења језика,

нострификација страних диплома,

развијање професионалних мрежа,

и боље информисање о тржишту рада.

Где је ситуација још гора – а где боља?

Највећи јаз у заради имиграната прве генерације забележен је у:

Шпанији (29,3%),

Канади (27,5%),

и Норвешкој (20,3%).

Следи Немачка са 19,6%, Француска са 18%, и Холандија са 15,4%.

На другој страни, мањи јаз постоји у:

САД (10,6%),

Данској (9,2%)

и Шведској (7%).

Просечна разлика у другој генерацији имиграната међу свим државама износи 5,7%, док Немачка и ту бележи изнадпросечан јаз.

Најмања разлика у другој генерацији је у:

Канади (1,9%),

док је највећа у:

Норвешкој (8,7%).