УСПОНИ, ПАДОВИ И СТЕЧАЈ ВАЈФЕРТОВЕ ПИВАРЕ У ПАНЧЕВУ Најстарији индустријски објекат у Војводини губи битку с временом

Наиме, реч је о комплексу који је оивичен улицама Николе Тесле и Др Касапиновића, као и Кејом Радоја Дакића, а састоји се од уличних зграда у чијем централном делу се налази торањ, односно димњак.

Иначе, ову пивару је основао Абрахам Кепиш, Јевреј из Пожуна (Братиславе), који је на основу уговора Земаљском администрацијом 12. јануара 1722. године добио лиценцу да отвори фабрику, која је потом званично почела са радом 22. маја.

Међутим, како Земаљска администрација није била задовољна произведеним пивом, 4. новембра 1725. одузела је Кепишу право закупа и дала је другом Јеврејину – Волфу Менцеру. Тако су се закупци смењивали све док није дошла у руке Себастијана Крацајзена 1781. године.

После дужег времена, пивару 1847. године преузима Игњат Вајферт који је тада имао 21 годину.
Након што је стекао богато искуство у пиварским центрима широм Европе, а чекајући да се заврши Мађарска револуција (1848), прионуо је на посао у свом родном граду – Панчеву.

Тако, чим су се створиле погодне прилике, Вајферт је адаптирао пивару која је могла да производи пиво доњег врења, односно подквасно пиво, које се одвија под нижим температурама. Тада је почео да извози свој производ у Србију, инсистурајући да тај транспорт буде ослобођен од трошарине.

Обезбедивши опрему за најсавременије пиварство, 1857. године када је уложио више од 50.000 форинти, набавио је парну машину од шест коњских снага која је покретала остале машине, што је условило напредак пиваре, подигавши тако производњу са 3.000 (1847. године) на 20.000 кофа годишње. Тада је од Земаљске генералне команде добио право „Провинцијске фабрике”.

Пет деценија касније, почетком 20. века, у фабрици почиње да се производи и флаширано пиво.
Игњат Вајферт умире 1911. године, а након Првог светског рата фабрику преузимају наследници, међу којима је и син Ђорђе Вајферт. Тада предузеће почиње да послује под именом „Пивара И.М. Вајферт”, да би 1936. године постало деоничарско друштво под називом „И.М. Вајферт, пивара и фабрика слада Д.Д.”

Завршетак Другог светског рата окреће нови лист у историји пиваре која 1946. прелази у државно власништво и добија име „Народна пивара”, што је и данас званични назив. Наредних десетак година, фабрика ради са машинама наслеђеним од старе Вајфертове пиваре, да би 1954. и 1958. године добила нову опрему.

Током друге половине 20. века, у пивари се правило стандардно пиво од 12 одсто сладног екстракта, потом и црно „Национал”, а затим су направљене још две врсте: светло „Елит” од 16 одсто и тамно „Нектар” од 18 одсто сладног екстракта.

Фабрика је радила до 2008. године када је отишла у стечај. Данас, од целог комплекса, користи се онај у Улици Николе Тесле, изграђен у првој половини 19. века, а у ком се сада налази ресторан „Стара пивара”.

Текст и фото: Леа Радловачки

Пројекат „Индустријско и културно наслеђе Панчева – од фабричких хала до уметничких простора“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Град Панчево. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.