USPONI, PADOVI I STEČAJ VAJFERTOVE PIVARE U PANČEVU Najstariji industrijski objekat u Vojvodini gubi bitku s vremenom

Naime, reč je o kompleksu koji je oivičen ulicama Nikole Tesle i Dr Kasapinovića, kao i Kejom Radoja Dakića, a sastoji se od uličnih zgrada u čijem centralnom delu se nalazi toranj, odnosno dimnjak.

Inače, ovu pivaru je osnovao Abraham Kepiš, Jevrej iz Požuna (Bratislave), koji je na osnovu ugovora Zemaljskom administracijom 12. januara 1722. godine dobio licencu da otvori fabriku, koja je potom zvanično počela sa radom 22. maja.

Međutim, kako Zemaljska administracija nije bila zadovoljna proizvedenim pivom, 4. novembra 1725. oduzela je Kepišu pravo zakupa i dala je drugom Jevrejinu – Volfu Menceru. Tako su se zakupci smenjivali sve dok nije došla u ruke Sebastijana Kracajzena 1781. godine.

Posle dužeg vremena, pivaru 1847. godine preuzima Ignjat Vajfert koji je tada imao 21 godinu.
Nakon što je stekao bogato iskustvo u pivarskim centrima širom Evrope, a čekajući da se završi Mađarska revolucija (1848), prionuo je na posao u svom rodnom gradu – Pančevu.

Tako, čim su se stvorile pogodne prilike, Vajfert je adaptirao pivaru koja je mogla da proizvodi pivo donjeg vrenja, odnosno podkvasno pivo, koje se odvija pod nižim temperaturama. Tada je počeo da izvozi svoj proizvod u Srbiju, insisturajući da taj transport bude oslobođen od trošarine.

Obezbedivši opremu za najsavremenije pivarstvo, 1857. godine kada je uložio više od 50.000 forinti, nabavio je parnu mašinu od šest konjskih snaga koja je pokretala ostale mašine, što je uslovilo napredak pivare, podigavši tako proizvodnju sa 3.000 (1847. godine) na 20.000 kofa godišnje. Tada je od Zemaljske generalne komande dobio pravo „Provincijske fabrike”.

Pet decenija kasnije, početkom 20. veka, u fabrici počinje da se proizvodi i flaširano pivo.
Ignjat Vajfert umire 1911. godine, a nakon Prvog svetskog rata fabriku preuzimaju naslednici, među kojima je i sin Đorđe Vajfert. Tada preduzeće počinje da posluje pod imenom „Pivara I.M. Vajfert”, da bi 1936. godine postalo deoničarsko društvo pod nazivom „I.M. Vajfert, pivara i fabrika slada D.D.”

Završetak Drugog svetskog rata okreće novi list u istoriji pivare koja 1946. prelazi u državno vlasništvo i dobija ime „Narodna pivara”, što je i danas zvanični naziv. Narednih desetak godina, fabrika radi sa mašinama nasleđenim od stare Vajfertove pivare, da bi 1954. i 1958. godine dobila novu opremu.

Tokom druge polovine 20. veka, u pivari se pravilo standardno pivo od 12 odsto sladnog ekstrakta, potom i crno „Nacional”, a zatim su napravljene još dve vrste: svetlo „Elit” od 16 odsto i tamno „Nektar” od 18 odsto sladnog ekstrakta.

Fabrika je radila do 2008. godine kada je otišla u stečaj. Danas, od celog kompleksa, koristi se onaj u Ulici Nikole Tesle, izgrađen u prvoj polovini 19. veka, a u kom se sada nalazi restoran „Stara pivara”.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Projekat „Industrijsko i kulturno nasleđe Pančeva – od fabričkih hala do umetničkih prostora“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Grad Pančevo. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.