NJIH DVOJE SE NIKADA NISU SRELI, ALI IH CRKVA SLAVI ZAJEDNO Ko su bili Sveta velikomučenica Nedelja i prepodobni Toma Malein?

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i njegovog zeta Maksimijana živele su u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni su bili pobožni hrišćani, bogati ali bez dece. 

Neprestanom molitvom oni su isprosili od Boga jedno čedo, ovu svetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja je sebe posvetila Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada je odrasla, krasna telom i dušom, navalili su mnogi prosci, no ona ih je sve odbila govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. 

Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane.

Car je naredio i mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelju pak poslao je Dioklecijan Maksimijanu na sud. 

Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredio je pa su je položili po zemlji i šibali volovskim žilama. Po tom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi su je mučili zverski na sve moguće načine, ali sve je bilo uzalud. 

Kada je Nedelja sveta ležala u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, iscelio je i rekao joj: „Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom.“

I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt. Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. 

Reče sv. Nedelja Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti.“ 

Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku.

Nedelja kleče na kolena i uzdiže ruke k nebu pa se pomoli Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Svršivši molitvu ona predade dušu svoju Bogu pre nego što se mač spusti na njenu glavu. Česno postrada i preseli se u večnu radost 289 god. u Nikomidiji.

Tropar (glas 3):

Tvojom čudesnom pobedom, razorila si demonske sile do kraja, Nedeljo preslavna. Tamu idolopoklonstva izagnala si daleko, svetlošću časnog Krsta. Djevo čista, moli se Hristu Bogu, da nam daruje veliku milost.

Prepodobni Toma Malein

Ovaj Toma bio je najpre vojvoda, kog su proslavili hrabrost i bogatstvo. Bio je vrlo krupan, i zadavao je strah neprijateljima svojim. Ali kad je zavoleo Hrista više od sveta i svega u svetu, on je ostavio sve i povukao se u pustinju, gde se zamonašio i predao podvigu. 

Sveti Ilija prorok javio mu se i odveo ga na goru zvanu Malea, do Svete Gore. Tu je on živeo sam i usamljen, samo s Bogom, u danonoćnoj molitvi. Mada se on krio od sveta, nije mogao da se sakrije. Saznavši za svetost njegovog života, počeli su ljudi k njemu dolaziti i dovoditi svoje bolesnike.

I sv. Toma lečio je ljude od svake bolesti i svake nevolje. A kada se predstavio Bogu njegove mošti produžiše pomagati svima koji s verom njima pripadahu.

Tropar (glas 4):

Prepodobni mučenici Epiktet i AstionBože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.