ЊИХ ДВОЈЕ СЕ НИКАДА НИСУ СРЕЛИ, АЛИ ИХ ЦРКВА СЛАВИ ЗАЈЕДНО Ко су били Света великомученица Недеља и преподобни Тома Малеин?

У време христоборних царева Диоклецијана и његовог зета Максимијана живеле су у Анадолији две побожне старе душе, Доротеј и Јевсевија. Они су били побожни хришћани, богати али без деце. 

Непрестаном молитвом они су испросили од Бога једно чедо, ову свету Недељу. Од детињства Недеља је себе посветила Богу уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када је одрасла, красна телом и душом, навалили су многи просци, но она их је све одбила говорећи, да је она себе обручила Христу Господу, и да ништа не жели до само да умре као девојка. 

Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане.

Цар је наредио и мучише родитеље Недељине, и после мука протера их у град Мелитину, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак послао је Диоклецијан Максимијану на суд. 

Како Недеља потврди своју веру у Христа пред Максимијаном, наредио је па су је положили по земљи и шибали воловским жилама. По том предаде је цар војводама, најпре Илариону а после смрти овога Аполонију. Ови су је мучили зверски на све могуће начине, али све је било узалуд. 

Када је Недеља света лежала у тамници сва у ранама, јавио јој се Христос Господ, исцелио је и рекао јој: „Не бој се, Недељо, мука, благодат је моја с тобом.“

И заиста благодат Христова спасе ову мученицу и од огња и од зверова, где судије безбожне мишљаху, да ће она срести сигурно смрт. Видећи чудесно спасење Недеље од толике смрти многи незнабошци повероваше у Христа. Но сви бише посечени. 

Рече св. Недеља Аполонију: „Никојим начином не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове, имам пример Данила; бациш ли ме у море, имам пример Јоне пророка, предаш ли ме мачу, сетићу се Чеснога Претече. За мене је живот за Христа умрети.“ 

Тада нареди Аполоније, да је мачем посеку.

Недеља клече на колена и уздиже руке к небу па се помоли Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душом њених родитеља. Свршивши молитву она предаде душу своју Богу пре него што се мач спусти на њену главу. Чесно пострада и пресели се у вечну радост 289 год. у Никомидији.

Тропар (глас 3):

Твојом чудесном победом, разорила си демонске силе до краја, Недељо преславна. Таму идолопоклонства изагнала си далеко, светлошћу часног Крста. Дјево чиста, моли се Христу Богу, да нам дарује велику милост.

Преподобни Тома Малеин

Овај Тома био је најпре војвода, ког су прославили храброст и богатство. Био је врло крупан, и задавао је страх непријатељима својим. Али кад је заволео Христа више од света и свега у свету, он је оставио све и повукао се у пустињу, где се замонашио и предао подвигу. 

Свети Илија пророк јавио му се и одвео га на гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту је он живео сам и усамљен, само с Богом, у даноноћној молитви. Мада се он крио од света, није могао да се сакрије. Сазнавши за светост његовог живота, почели су људи к њему долазити и доводити своје болеснике.

И св. Тома лечио је људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представио Богу његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху.

Тропар (глас 4):

Преподобни мученици Епиктет и АстионБоже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.