VINSKI TURIZAM DONOSI KOVAČEVOM POSEDU NOVO RUHO Rastu šanse za obnovu čuvenog kaštela u Riđici
Za razliku dvorca Leopolda Fajfera na pustari Višnjevci u Velikim Radincima, postoje dobri izgledi da stotinu godina stariji kaštel u Riđici nadomak Sombora, koji je sagradio plemeniti Imre (Emerik) Kovač od Riđice 1806. godine, povrati nekadašnji izgled i počne da „živi“ novi život.
Nadu za to uliva činjenica da je više od dve stotine godina star najimpozantniji objekat u tom selu, koji je u međuvremenu devastiran u velikoj meri, sticajem okolnosti došao u ruke somborskoj lokalnoj samoupravi, koja je obezbedila projektno-tehničku dokumentaciju za njegovu obnovu i dogradnju, za šta je, kažu, pribavljena i građevinska dozvola.
Nameru da se to zdanje od preko 1.000 kvadratnih metara rekonstruiše i pretvori u višenamenski objekat u kom će biti mesta i za prezentaciju vinogradarstva i vinarstva, koje doživljava renesansu u tom kraju, zdušno podupire riđičko udruženje vinogradara i vinara, shvatajući od kolikog značaja bi kaštel plemićke porodice Kovač bio za afirmaciju vinogradarske tradicije kraja i aktuelne proizvodnje.
– Riđičani i grad Sombor uvideli su važnost kaštela koji je dospeo u ruke lokalne samouprave, a ona pokrenula inicijativu pre četiri-pet godina, uz veliko razumevanje tadašnje gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović da se preduzmu koraci ka njegovoj obnovi – kaže pravni zastupnik riđičkog udruženja vinogradara, novosadski advokat Branko Munižaba, koji se u okviru porodičene vinarije „Zaba“ bavi i uzgojem loze i proizvodnjom vina u Riđici.
Vinari pokretačka snaga
Pokretačka snaga Riđice, po svemu sudeći, jesu vinari. Vinski turizam u selu je počeo da se razvija. Na tom polju odmakla je vinarija „Dragić“, a vinarija „Zaba“ je u završnici dobijanja upotrebne dozvole za degustacionu salu i pet apartmana, što će obogatiti vinsko- turističku ponudu. Oni sebe vide i na međunarodnom vinskom putu koji uključuje Riđicu, Sombor, Baju, manastir Grabovac u Mađarskoj i druga mesta.
Kako dodaje, uz pomoć Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture izrađen je projekat rekonstrukcije koji podrazumeva dogradnju srušenog dela i revitalizaciju kompletne zgrade, uključujući i krov.
– Objekat bi trebalo da ima svestranu namenu – kaže. – Zamišljeno je da u njemu bude regionalni centar vina, da služi kao podijum za održavanje programa iz kulture, simpozijuma, konferencija, prijema, smeštaj turista i đaka. Lane je na zajedničkoj sednici Republičke i Pokrajinske vlade doneta odluka, koliko smo obavešteni, da se u kaštel što pre uloži novac sa osnovnom idejom da do izložbe EKSPO 2027 bude zaokružen kao deo ponude Sombora i Riđice i da se na taj način upotpuni i ponuda države Srbije. Nadamo se sa ćemo određen broj ljudi s te svetske izložbe videti u našem vinogroju i Somboru i da će to pomoći da se ova mala sredina koja ima šta da ponudi ekonomski razvija.
Ideja je da se ovo zdanje od preko 1.000 kvadratnih metara rekonstruiše i pretvori u višenamenski objekat u kom će biti mesta i za prezentaciju vinogradarstva i vinarstva
Dvorac je prvobitno imao 16 prostorija, od kojih su tri bile dvorane. Zidan je u duhu poznog baroka kao kompaktan spratni objekat pravougaone osnove sa naglašenim centralnim delom pročelja zgrade – rizalitom koji je u međuvremenu srušen, a tokom predstojeće obnove treba da bude dograđen.
Postoje podaci koji govore da su kaštel u vreme dok je bio u rukama porodice Kovač pohodile značajne ličnosti tadašnjeg društvenog života. Čak se pominje da je među njima bio i Lajoš Košut. Spominju se i raskošne zabave i balovi.
Zdanje je bilo okruženo lipama, a na ostatku parcele bio je formiran park u engleskom stilu sa ukrasnim i plemenitim stablima, žbunjem i cvetnim lejama. Može se pronaći podatak da je na posedu u parku bila i staklena bašta, a na rečici po imenu Plazović, odnosno Kiđoš kako je Mađari zovu, koja je inače u celom selu na 15 mesta premošćena drvenim mostovima, postojala je i vodenica potočara, ali je srušena 1926.
Na prostranom posedu Kovečevih bilo je i vinograda, što ukazuje na tradiciju uzgoja vinove loze u tom selu.
– Podrum od 48 kvadratnih metara, suv kao barut, bio bi na raspolaganju našem udruženju i onima koji vinskim putem stignu do Riđice – kaže Munižaba. – Kada bude renoviran, kaštel će biti nezaobilazna destinacija na vinskom putu. Smatramo da smo u pravom trenutku preduzeli taj korak i da će sve imati smisla ako pre EKSPO-a bude završen. Tada će se naš trud pokazati ispravnim i biti zamajac za dalje aktivnosti.
Munižaba napominje da je Riđica jedno od sela u Srbiji sa neverovatnim potencijalom, koji je delimično prepoznat. To je selo iz 16. Veka, o čemu svedoče turski defteri. Trećina stanovnika su potomci doseljenika iz vremena Velike seobe, koji se bave raznim delatnostima, između ostalog i vinogradarstvom i vinarstvom. Kultura gajenja loze i proizvodnje vina, po njegovim rečima, stigla je na ovaj prostor sa Aresenijem Čarnojevićem. Selo je 1800. imalo 1.150 jutara vinograda, a 1945. godine 400 hektara.
Medalja medalju stiže
Četiri perjanice riđičkog vinogradarstva i vinarstva visokim pozicioniranjem na najvažnijim ocenjivanjima vina u svetu potvrdile su kvalitet sopstvenih proizvoda, ali i vinogorja kom pripadaju. Vinarija „Vrt“ nosilac je trofeja za najbolje belo vino Balkana 2022, zlata za bermet u Beču i mnogih drugih. Vinarija „Zaba“ može da se pohvali zlatom i srebrom iz Beča, bronzom iz Londona. Vinarija „Dragić“ baštini pored ostalih tri bronze i tri srebra iz Londona, a „Šveljo“ srebro i bronzu takođe iz Londona.
„To su rezultati koji daju za pravo riđičkim vinogradarima da mogu očekivati bolje rezultate i podršku lokalne, republičke i pokrajinske vlasti, što se i dešava, nadamo se i na dalje”, kaže Branko Munižaba.
Novodoseljeni stanovnici Riđice nakon Drugog svetskog rata u provom redu iz Dalmacije nastavili su tradiciju negovanja vinove loze. Urušavanje vinogradarstva u SFRJ nije zabišlo ni Riđicu, ali poslednjih desetak godina probudilo se interesovanje za tu vrstu delatnosti.
U velikom broju domaćinstava postoje stari zasadi vinove loze, ali četiri proizvođača izdigla su se iznad ostalih novim načinom vinogradarenja i proizvodnje vina koji uključuje obaveznu primenu naučnih saznanja i saradnju sa stručnjacima sa Tehnološkog fakulteta i Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Riđica je u vinskom svetu poznata kao vinogorje. Pre deset i više godina, kada su mapirana vinogradarska područja Srbije, utvrđeno je da Riđica na osnovu parametara koji su praćeni, a jedan od njih je i zemljište koje je u ovom slučaju smeđi pesak, jeste vinogorje. Riđica se nalazi u okviru Subotičko-horgoške peščare i sa Palićem i Horgošem čini Subotički rejon. Geografski pripada Somboru, a vinski Subotičkom rejonu. Dva kilometra je dele od granice sa Mađarskom, koja je zapravo okružuje sa tri strane. Vinogorje podrazumeva da područje ima potencijal za proizvodnju vina visokog kvaliteta, što su potvrdile četiri registrovane riđičke vinarije „Vrt“, „Dragić“, „Šveljo“ i „Zaba“ rezultatima na svetskim ocenjivanjima vina – dodaje Munižaba.
Potencijali Riđice, kako on kaže, ne temelje se samo na vinogradarstvu i vinarstvu već i na otkriću izvorišta lekovitog blata i voda.
– To su potencijali koje država treba da podrži, i ne samo ona. Očekujemo da će na tom planu vrlo brzo da se dese konkretni pomaci. U prvom redu da se kaštel revitalizuje, što će biti pokretač za mnoge druge aktivnosti. Bila bi to sredina bez premca ukoliko se iskoriste svi kapaciteti, što mi očekujemo da će se desiti. Do tog velikog cilja se ne dolazi jednostavno – ističe Munižaba i dodaje da su tri preduslova za to, od kojih su vrlo značajni izgradnja vodovodne mreže od Stanišića do Riđice, jer kvalitet nije na zavidnom nivou, i završetak puta od Riđice do graničnog prelaza Rastina.
