ВИНСКИ ТУРИЗАМ ДОНОСИ КОВАЧЕВОМ ПОСЕДУ НОВО РУХО Расту шансе за обнову чувеног каштела у Риђици
За разлику дворца Леополда Фајфера на пустари Вишњевци у Великим Радинцима, постоје добри изгледи да стотину година старији каштел у Риђици надомак Сомбора, који је саградио племенити Имре (Емерик) Ковач од Риђице 1806. године, поврати некадашњи изглед и почне да „живи“ нови живот.
Наду за то улива чињеница да је више од две стотине година стар најимпозантнији објекат у том селу, који је у међувремену девастиран у великој мери, стицајем околности дошао у руке сомборској локалној самоуправи, која је обезбедила пројектно-техничку документацију за његову обнову и доградњу, за шта је, кажу, прибављена и грађевинска дозвола.
Намеру да се то здање од преко 1.000 квадратних метара реконструише и претвори у вишенаменски објекат у ком ће бити места и за презентацију виноградарства и винарства, које доживљава ренесансу у том крају, здушно подупире риђичко удружење виноградара и винара, схватајући од коликог значаја би каштел племићке породице Ковач био за афирмацију виноградарске традиције краја и актуелне производње.
– Риђичани и град Сомбор увидели су важност каштела који је доспео у руке локалне самоуправе, а она покренула иницијативу пре четири-пет година, уз велико разумевање тадашње градоначелнице Сомбора Душанке Голубовић да се предузму кораци ка његовој обнови – каже правни заступник риђичког удружења виноградара, новосадски адвокат Бранко Мунижаба, који се у оквиру породичене винарије „Заба“ бави и узгојем лозе и производњом вина у Риђици.
Винари покретачка снага
Покретачка снага Риђице, по свему судећи, јесу винари. Вински туризам у селу је почео да се развија. На том пољу одмакла је винарија „Драгић“, а винарија „Заба“ је у завршници добијања употребне дозволе за дегустациону салу и пет апартмана, што ће обогатити винско- туристичку понуду. Они себе виде и на међународном винском путу који укључује Риђицу, Сомбор, Бају, манастир Грабовац у Мађарској и друга места.
Како додаје, уз помоћ Покрајинског завода за заштиту споменика културе израђен је пројекат реконструкције који подразумева доградњу срушеног дела и ревитализацију комплетне зграде, укључујући и кров.
– Објекат би требало да има свестрану намену – каже. – Замишљено је да у њему буде регионални центар вина, да служи као подијум за одржавање програма из културе, симпозијума, конференција, пријема, смештај туриста и ђака. Лане је на заједничкој седници Републичке и Покрајинске владе донета одлука, колико смо обавештени, да се у каштел што пре уложи новац са основном идејом да до изложбе ЕКСПО 2027 буде заокружен као део понуде Сомбора и Риђице и да се на тај начин употпуни и понуда државе Србије. Надамо се са ћемо одређен број људи с те светске изложбе видети у нашем виногроју и Сомбору и да ће то помоћи да се ова мала средина која има шта да понуди економски развија.
Идеја је да се ово здање од преко 1.000 квадратних метара реконструише и претвори у вишенаменски објекат у ком ће бити места и за презентацију виноградарства и винарства
Дворац је првобитно имао 16 просторија, од којих су три биле дворане. Зидан је у духу позног барока као компактан спратни објекат правоугаоне основе са наглашеним централним делом прочеља зграде – ризалитом који је у међувремену срушен, а током предстојеће обнове треба да буде дограђен.
Постоје подаци који говоре да су каштел у време док је био у рукама породице Ковач походиле значајне личности тадашњег друштвеног живота. Чак се помиње да је међу њима био и Лајош Кошут. Спомињу се и раскошне забаве и балови.
Здање је било окружено липама, а на остатку парцеле био је формиран парк у енглеском стилу са украсним и племенитим стаблима, жбуњем и цветним лејама. Може се пронаћи податак да је на поседу у парку била и стаклена башта, а на речици по имену Плазовић, односно Киђош како је Мађари зову, која је иначе у целом селу на 15 места премошћена дрвеним мостовима, постојала је и воденица поточара, али је срушена 1926.
На пространом поседу Ковечевих било је и винограда, што указује на традицију узгоја винове лозе у том селу.
– Подрум од 48 квадратних метара, сув као барут, био би на располагању нашем удружењу и онима који винским путем стигну до Риђице – каже Мунижаба. – Када буде реновиран, каштел ће бити незаобилазна дестинација на винском путу. Сматрамо да смо у правом тренутку предузели тај корак и да ће све имати смисла ако пре ЕКСПО-а буде завршен. Тада ће се наш труд показати исправним и бити замајац за даље активности.
Мунижаба напомиње да је Риђица једно од села у Србији са невероватним потенцијалом, који је делимично препознат. То је село из 16. Века, о чему сведоче турски дефтери. Трећина становника су потомци досељеника из времена Велике сеобе, који се баве разним делатностима, између осталог и виноградарством и винарством. Култура гајења лозе и производње вина, по његовим речима, стигла је на овај простор са Аресенијем Чарнојевићем. Село је 1800. имало 1.150 јутара винограда, а 1945. године 400 хектара.
Медаља медаљу стиже
Четири перјанице риђичког виноградарства и винарства високим позиционирањем на најважнијим оцењивањима вина у свету потврдиле су квалитет сопствених производа, али и виногорја ком припадају. Винарија „Врт“ носилац је трофеја за најбоље бело вино Балкана 2022, злата за бермет у Бечу и многих других. Винарија „Заба“ може да се похвали златом и сребром из Беча, бронзом из Лондона. Винарија „Драгић“ баштини поред осталих три бронзе и три сребра из Лондона, а „Швељо“ сребро и бронзу такође из Лондона.
„То су резултати који дају за право риђичким виноградарима да могу очекивати боље резултате и подршку локалне, републичке и покрајинске власти, што се и дешава, надамо се и на даље”, каже Бранко Мунижаба.
Новодосељени становници Риђице након Другог светског рата у провом реду из Далмације наставили су традицију неговања винове лозе. Урушавање виноградарства у СФРЈ није забишло ни Риђицу, али последњих десетак година пробудило се интересовање за ту врсту делатности.
У великом броју домаћинстава постоје стари засади винове лозе, али четири произвођача издигла су се изнад осталих новим начином виноградарења и производње вина који укључује обавезну примену научних сазнања и сарадњу са стручњацима са Технолошког факултета и Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду.
– Риђица је у винском свету позната као виногорје. Пре десет и више година, када су мапирана виноградарска подручја Србије, утврђено је да Риђица на основу параметара који су праћени, а један од њих је и земљиште које је у овом случају смеђи песак, јесте виногорје. Риђица се налази у оквиру Суботичко-хоргошке пешчаре и са Палићем и Хоргошем чини Суботички рејон. Географски припада Сомбору, а вински Суботичком рејону. Два километра је деле од границе са Мађарском, која је заправо окружује са три стране. Виногорје подразумева да подручје има потенцијал за производњу вина високог квалитета, што су потврдиле четири регистроване риђичке винарије „Врт“, „Драгић“, „Швељо“ и „Заба“ резултатима на светским oцењивањима вина – додаје Мунижаба.
Потенцијали Риђице, како он каже, не темеље се само на виноградарству и винарству већ и на открићу изворишта лековитог блата и вода.
– То су потенцијали које држава треба да подржи, и не само она. Очекујемо да ће на том плану врло брзо да се десе конкретни помаци. У првом реду да се каштел ревитализује, што ће бити покретач за многе друге активности. Била би то средина без премца уколико се искористе сви капацитети, што ми очекујемо да ће се десити. До тог великог циља се не долази једноставно – истиче Мунижаба и додаје да су три предуслова за то, од којих су врло значајни изградња водоводне мреже од Станишића до Риђице, јер квалитет није на завидном нивоу, и завршетак пута од Риђице до граничног прелаза Растина.
