REZON: Ne trošite vreme studentima, Vučić će vladati do 2034.

Malo ko je verovao u Vučićeve reči da će pobediti obojenu revoluciju. Umesto respekta i opreza, dobijao je podsmeh. Sa svih strana. Novinari, analitičari, političari, studenti, đaci, koji su bili za i uz blokade, danima i nedeljama su od njegovih reči pravili viceve. Misle li isto i danas, kad ih je ostalo manje od 1.000 na ulicama cele Srbije? Sad Vučić uz pomoć Informera, njihove očajničke poteze pretvara u smehotresne skečeve.

Ali, nisam siguran da imaju samosvest o tome da je igra završena. Da su poraženi. Da je vreme da se pregrupišu. Da se povuku na rezervni položaj. Ostaće na barikadama svoje nemoći. Insistiraće na radikalizmu, koji će ih sve više udaljavati od ljudi.

Samospoznaja zahteva autodijalektičko ispitivanje. Otvoreno i pošteno gledanje činjenicama u oči. Organizatori blokada bi sokratovski trebali da ispitaju sami sebe. Jesmo li baš toliko superiorni koliko se smatramo? Je li naša izvrsnost baš toliko izuzetna? Da li smo zaista intelektualci bez premca? Ako jesmo, zbog čega nismo uspeli? Kako je moguće da nas je Vučić pobedio uz pomoć Informera, za koji smatramo da je najgori medij u istoriji Srbije? Postoji li mogućnost da smo u nečemu pogrešili? Možemo li u potpunosti isključiti mogućnost da narod i dalje podržava Vučića, i da mu veruje? Postoji li logično objašnjenje zašto građani ne veruju propagandi medija koji nas podržavaju da se danas u Srbiji živi gore nego ikad u novijoj istoriji? Možda ne treba u potpunosti odbaciti mogućnost da građani sami umeju da prebroje količinu novca u svom novčaniku, i izračunaju vrednost dobara koju tim novcem mogu da kupe? Ako je SNS skup nesposobnih, neškolovanih, krezubih hulja bez grama mozga, kako je moguće da su nas porazili? Jesu li veće plate, veće penzije, bolji putevi i nove fabrike o kojima Vučić stalno govori građanima važniji i draži od naših tvrdnji da u Srbiji nema dovoljno demokratije? Jesu li stvarna egzistencijala pitanja presudnija od propagandnih spinova o nedovoljnim slobodama? Borimo li se iskreno protiv Vučića, ili je reč o nastojanju da nacionalna bogatstva preuzmemo u svoje ruke? Zašto verujemo u dogmu da je Srbija prostor u kom nema ni zrna razuma?

Dva su ključna uslova za promenu vlasti na ulici. Da uz pobunjenike stane većina građana i najmoćnije države sveta. Nikad nisu imali većinu građana na svojoj strani. Ali su uspeli da čak i one građane, koji su na početku bili uz blokade, oteraju od sebe. Istovremeno su uspeli da Vučićevu većinu učine monolitnijom nego ikada. Takođe, sve velike sile i dalje Vučića vide kao glavnog partnera.

Samoprikor je neprijatelj svih vrsta samoobmana. On obezbeđuje mudre zaključke bez ikakvih troškova. Posle opsada privatnih stanova, ne može se izvesti zaključak da pobunjena buržoazija zna šta radi. Kao mlad zagovarao sam izmenu zakona o penzijama. Da se penzija prima od 18 do 60 godina. A da se onda radi do smrti. Pošto ih je Vučić pobedio, iako je mnogo lošiji od njih, a mediji koji ga podržavaju višestruko gori od medija koji mu rade o glavi, Đokić i blokaderi treba da odu u prevremenu političku penziju. A evo i zašto. Dva su ključna uslova za promenu vlasti na ulici. Da uz pobunjenike stane većina građana i najmoćnije države sveta. Nikad nisu imali većinu građana na svojoj strani. Ali su uspeli da čak i one građane, koji su na početku bili uz blokade, oteraju od sebe. Istovremeno su uspeli da Vučićevu većinu učine monolitnijom nego ikada. Takođe, sve velike sile i dalje Vučića vide kao glavnog partnera u Srbiji. I regionu.

Stvarni organizatori blokada to znaju. Ali žele da po svaku cenu zadrže privid pobune, radi ličnih beneficija. U novcu, ili naturi. Da bi ostvarili svoje materijalne ciljeve, obmanjuju jedan deo studenata da će uspeh doći čim prođe leto. Takva propaganda se zasniva na psihologiji gomile, unutar koje vlada sistem samozavaravanja i samoobmana, koje im deluju kao jedan savršeno logičan sistem. Snaga, popularnost, podrška. Desetina prerasta u stotinu. Stotina u hiljadu. A hiljada u desetine hiljada. Po toj logici, lako se dođe do milionske podrške. Problem je što ona nije stvarna.

– Svaka gomila ima sopstvenu propagandu. Svaka gomila hvali sebe. Pravi se arogantnom. Smatra se moralno superiornom i gospodariće svima, ukoliko dobije moć... Bogate i obrazovane klase o sebi govore kao o „najboljim ljudima“. Samodopadljivost i želja za dominacijom su njihova najznačajnija karakteristika. Ali kada nada u pobedu izbledi, pojedinac vrlo brzo napušta neuspešnu skupinu. Veliki cilj postao je samo uzaludna nada i pretvara se u nemoćno ogorčenje – kaže Everet Din Martin u psihološkoj studiji „Ponašanje gomila“.

U politici nema emocija. Sve je računica. Ne trošite vreme studenata i njihovih roditelja. Vučić i SNS će vladati do 2034. Do tada će važiti novi budžet Evropske unije, od 2028. do 2034, koji je predložen 16. jula i koji će biti usvojen na jesen. Da bi ostvarila planirani rast, Evropskoj uniji trebaju pouzdani partneri. Partnerima Evropske unije, od Zapada do Istoka, trebaju pouzdani partneri. Sa Vučićem nemaju nikakvih nepoznanica. A građani Srbije na izborima glasaju za one koji im garantuju stabilnost i rast prihoda.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću

Milorad Bojović