РЕЗОН: Не трошите време студентима, Вучић ће владати до 2034.

Мало ко је веровао у Вучићеве речи да ће победити обојену револуцију. Уместо респекта и опреза, добијао је подсмех. Са свих страна. Новинари, аналитичари, политичари, студенти, ђаци, који су били за и уз блокаде, данима и недељама су од његових речи правили вицеве. Мисле ли исто и данас, кад их је остало мање од 1.000 на улицама целе Србије? Сад Вучић уз помоћ Информера, њихове очајничке потезе претвара у смехотресне скечеве.

Али, нисам сигуран да имају самосвест о томе да је игра завршена. Да су поражени. Да је време да се прегрупишу. Да се повуку на резервни положај. Остаће на барикадама своје немоћи. Инсистираће на радикализму, који ће их све више удаљавати од људи.

Самоспознаја захтева аутодијалектичко испитивање. Отворено и поштено гледање чињеницама у очи. Организатори блокада би сократовски требали да испитају сами себе. Јесмо ли баш толико супериорни колико се сматрамо? Је ли наша изврсност баш толико изузетна? Да ли смо заиста интелектуалци без премца? Ако јесмо, због чега нисмо успели? Како је могуће да нас је Вучић победио уз помоћ Информера, за који сматрамо да је најгори медиј у историји Србије? Постоји ли могућност да смо у нечему погрешили? Можемо ли у потпуности искључити могућност да народ и даље подржава Вучића, и да му верује? Постоји ли логично објашњење зашто грађани не верују пропаганди медија који нас подржавају да се данас у Србији живи горе него икад у новијој историји? Можда не треба у потпуности одбацити могућност да грађани сами умеју да преброје количину новца у свом новчанику, и израчунају вредност добара коју тим новцем могу да купе? Ако је СНС скуп неспособних, нешколованих, крезубих хуља без грама мозга, како је могуће да су нас поразили? Јесу ли веће плате, веће пензије, бољи путеви и нове фабрике о којима Вучић стално говори грађанима важнији и дражи од наших тврдњи да у Србији нема довољно демократије? Јесу ли стварна егзистенцијала питања пресуднија од пропагандних спинова о недовољним слободама? Боримо ли се искрено против Вучића, или је реч о настојању да национална богатства преузмемо у своје руке? Зашто верујемо у догму да је Србија простор у ком нема ни зрна разума?

Два су кључна услова за промену власти на улици. Да уз побуњенике стане већина грађана и најмоћније државе света. Никад нису имали већину грађана на својој страни. Али су успели да чак и оне грађане, који су на почетку били уз блокаде, отерају од себе. Истовремено су успели да Вучићеву већину учине монолитнијом него икада. Такође, све велике силе и даље Вучића виде као главног партнера.

Самоприкор је непријатељ свих врста самообмана. Он обезбеђује мудре закључке без икаквих трошкова. После опсада приватних станова, не може се извести закључак да побуњена буржоазија зна шта ради. Као млад заговарао сам измену закона о пензијама. Да се пензија прима од 18 до 60 година. А да се онда ради до смрти. Пошто их је Вучић победио, иако је много лошији од њих, а медији који га подржавају вишеструко гори од медија који му раде о глави, Ђокић и блокадери треба да оду у превремену политичку пензију. А ево и зашто. Два су кључна услова за промену власти на улици. Да уз побуњенике стане већина грађана и најмоћније државе света. Никад нису имали већину грађана на својој страни. Али су успели да чак и оне грађане, који су на почетку били уз блокаде, отерају од себе. Истовремено су успели да Вучићеву већину учине монолитнијом него икада. Такође, све велике силе и даље Вучића виде као главног партнера у Србији. И региону.

Стварни организатори блокада то знају. Али желе да по сваку цену задрже привид побуне, ради личних бенефиција. У новцу, или натури. Да би остварили своје материјалне циљеве, обмањују један део студената да ће успех доћи чим прође лето. Таква пропаганда се заснива на психологији гомиле, унутар које влада систем самозаваравања и самообмана, које им делују као један савршено логичан систем. Снага, популарност, подршка. Десетина прераста у стотину. Стотина у хиљаду. А хиљада у десетине хиљада. По тој логици, лако се дође до милионске подршке. Проблем је што она није стварна.

– Свака гомила има сопствену пропаганду. Свака гомила хвали себе. Прави се арогантном. Сматра се морално супериорном и господариће свима, уколико добије моћ... Богате и образоване класе о себи говоре као о „најбољим људима“. Самодопадљивост и жеља за доминацијом су њихова најзначајнија карактеристика. Али када нада у победу избледи, појединац врло брзо напушта неуспешну скупину. Велики циљ постао је само узалудна нада и претвара се у немоћно огорчење – каже Еверет Дин Мартин у психолошкој студији „Понашање гомила“.

У политици нема емоција. Све је рачуница. Не трошите време студената и њихових родитеља. Вучић и СНС ће владати до 2034. До тада ће важити нови буџет Европске уније, од 2028. до 2034, који је предложен 16. јула и који ће бити усвојен на јесен. Да би остварила планирани раст, Европској унији требају поуздани партнери. Партнерима Европске уније, од Запада до Истока, требају поуздани партнери. Са Вучићем немају никаквих непознаница. А грађани Србије на изборима гласају за оне који им гарантују стабилност и раст прихода.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу

Милорад Бојовић