ФРУШКОГОРСКА СВЕТИЊА КРУШЕДОЛ СВЕ БЛИЖЕ ОСТВАРЕЊУ ДАВНАШЊЕ ТЕЖЊЕ Благо у музејским витринама
За манастир Крушедол, кога називају и маузолејем светих деспота Бранковића, и својевремено седиште Београдске, а потом и Карловачке митрополије, каже се још да је у доба оснивања добио средишње место међу светињама на Фрушкој гори, али и читавом православном подручју изнад Саве и Дунава.
Његова меморијална улога временом је постала сложенија јер је постао место у ком почивају многобројне личности од Велике сеобе Срба до најновијих времена, међу којима су и чланови владарске породице Обреновић због чега је добио и име Српски Пантеон. То су вероватно само два разлога због којих је та светиња међу осталим на Фрушкој гори поседовала најбогатију ризницу. Сама чињеница да је основан као маузолеј светих Бранковића одредила је структуру најстаријег слоја манастирских драгоцености од којих се најзначајнијим сматрају мошти светитељске породице. Иако се од мноштва које је поседовао до Другог светског рата доста тога више не налази у њему, манастир Крушедол и даље може да се похвали предметима музејске вредности који ће ускоро бити део сталне поставке унутар зидина манастира и на располагању за разгледање посетиоцима.
После вишегодишње паузе, овог пролећа настављени су радови на формирању ризнице. Под тим радовима подразумева се уређење и опремање простора, као и одабир експоната за сталну поставку, која би до краја године, по речима новопостављеног настојатеља манастира архимандрита Атанасија, требало да буде отворена за посетиоце манастирског комплекса.
– Kада говоримо о експонатима, у претходној фази обављена је рестаурација и конзервација већег броја предмета, међу којима су иконе, богослужбене књиге и предмети, који ће бити изложени на овој поставци – каже музејски саветник у Музеју града Новог Сада, историчарка др Гордана Петковић, која је члан тима задуженог за формирање ризнице. – Првобитни преглед и одабир материјала, као и рестаурацију и конзервацију обавили су стручњаци Галерије и Библиотеке Матице српске и Музеја Војводине. На сталној поставци биће заступљени првенствено вредни предмети који се чувају у манастиру, али ће такође бити изложени и поједини драгоцени експонати који се већ деценијама налазе у Музеју Српске православне цркве у Београду. Вероватно је јавности мање позната чињеница да су драгоцености из православних манастира са Фрушке горе покрадене и отпремљене почетком Другог светског рата у Загреб, јер је Срем припадао НДХ, а одатле су, након рата, враћене у Београд и смештене у црквени национални музеј, где се и данас чувају.
Према њеним речима , у Музеју СПЦ налази се више од 150 предмета из манастира Крушедол. Неки од тих предмета, попут оних из 15. и 16. века као што су митре београдског митрополита или Четворојеванђеље владике Максима (Бранковића), који је и основао манастир, биће изложени извесно време на овој поставци.
– Веома вредни предмети – портрети, фотографије, намештај и предмети примењене уметности, који ће имати значајно место на поставци, заоставштина су чланова владарске куће Обреновић, која се чува у манастиру Крушедол. Ова династија је на непосредан начин повезана са манастиром Крушедол, јер су ту сахрањени кнегиња Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша, као и први нововековни српски краљ Милан Обреновић – наводи Гордана Петковић.
Експонати будуће музејске манастирске поставке у склопу овогодишњих припрема су документовани и фотографисани. Очекује се скоро расписивање конкурса за избор извођача одређених финалних радова у простору будуће ризнице, као и за израду витрина.
Оснивање ризнице у манастру Крушедол наишло је на разумевање и финансијску подршку Покрајинске владе. У плану је да током следеће године буде публикован свеобухватни каталог ризнице.