FRUŠKOGORSKA SVETINJA KRUŠEDOL SVE BLIŽE OSTVARENJU DAVNAŠNJE TEŽNJE Blago u muzejskim vitrinama

Njegova memorijalna uloga vremenom je postala složenija jer je postao mesto u kom počivaju mnogobrojne ličnosti od Velike seobe Srba do najnovijih vremena, među kojima su i članovi vladarske porodice Obrenović zbog čega je dobio i ime Srpski Panteon. To su verovatno samo dva razloga zbog kojih je ta svetinja među ostalim na Fruškoj gori posedovala najbogatiju riznicu. Sama činjenica da je osnovan kao mauzolej svetih Brankovića odredila je strukturu najstarijeg sloja manastirskih dragocenosti od kojih se najznačajnijim smatraju mošti svetiteljske porodice. Iako se od mnoštva koje je posedovao do Drugog svetskog rata dosta toga više ne nalazi u njemu, manastir Krušedol i dalje može da se pohvali predmetima muzejske vrednosti koji će uskoro biti deo stalne postavke unutar zidina manastira i na raspolaganju za razgledanje posetiocima. 

Posle višegodišnje pauze, ovog proleća nastavljeni su radovi na formiranju riznice. Pod tim radovima podrazumeva se uređenje i opremanje prostora, kao i odabir eksponata za stalnu postavku, koja bi do kraja godine, po rečima novopostavljenog nastojatelja manastira arhimandrita Atanasija, trebalo da bude otvorena za posetioce manastirskog kompleksa.

– Kada govorimo o eksponatima, u prethodnoj fazi obavljena je restauracija i konzervacija većeg broja predmeta, među kojima su ikone, bogoslužbene knjige i predmeti, koji će biti izloženi na ovoj postavci – kaže muzejski savetnik u Muzeju grada Novog Sada, istoričarka dr Gordana Petković, koja je član tima zaduženog za formiranje riznice. – Prvobitni pregled i odabir materijala, kao i restauraciju i konzervaciju obavili su stručnjaci Galerije i Biblioteke Matice srpske i Muzeja Vojvodine. Na stalnoj postavci biće zastupljeni prvenstveno vredni predmeti koji se čuvaju u manastiru, ali će takođe biti izloženi i pojedini dragoceni eksponati koji se već decenijama nalaze u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Verovatno je javnosti manje poznata činjenica da su dragocenosti iz pravoslavnih manastira sa Fruške gore pokradene i otpremljene početkom Drugog svetskog rata u Zagreb, jer je Srem pripadao NDH, a odatle su, nakon rata, vraćene u Beograd i smeštene u crkveni nacionalni muzej, gde se i danas čuvaju. 

Prema njenim rečima , u Muzeju SPC nalazi se više od 150 predmeta iz manastira Krušedol. Neki od tih predmeta, poput onih iz 15. i 16. veka kao što su  mitre beogradskog mitropolita ili Četvorojevanđelje vladike Maksima (Brankovića), koji je i osnovao manastir, biće izloženi izvesno vreme na ovoj postavci.

– Veoma vredni predmeti – portreti, fotografije, nameštaj i predmeti primenjene umetnosti, koji će imati značajno mesto na postavci, zaostavština su članova vladarske kuće Obrenović, koja se čuva u manastiru Krušedol. Ova dinastija je na neposredan način povezana sa manastirom Krušedol, jer su tu sahranjeni kneginja Ljubica Obrenović, supruga kneza Miloša, kao i prvi novovekovni srpski kralj Milan Obrenović – navodi Gordana Petković. 

Eksponati buduće muzejske manastirske postavke u sklopu ovogodišnjih priprema su dokumentovani i fotografisani. Očekuje se skoro raspisivanje konkursa za izbor izvođača određenih finalnih radova u prostoru buduće riznice, kao i za izradu vitrina. 

Osnivanje riznice u manastru Krušedol naišlo je na razumevanje i finansijsku podršku Pokrajinske vlade.  U planu je da tokom sledeće godine bude publikovan sveobuhvatni katalog riznice.