NEDOSTAJE VAM ENERGIJA IAKO PIJETE VODU? Dehidracija je mnogo više od žeđi EVO ko je najugroženiji
Dolaskom visokih temperatura potrebe našeg organizma se menjaju, jer pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti, ali i važnih minerala i vitamina koji su ključni za normalno funkcionisanje tela.
Docent doktor Srđan Marković, specijalista interne medicine i gastroenterologije u Kliničko bolničkom centru Zvezdara za Euronews Srbija kaže da voda nekada nije dovoljna da hidrira organizam.
"Čovek gubi tečnost, znojenjem, ali i mokrenjem, još ako dobije letnji stomačni virus, postoje povećani gubici i tu naravno ne nadostaje samo voda, nego i elektroliti - kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum", kaže dr Marković.
Od tih elektrolita zavisi funkcionisanje mišića, kao i onog najvažnijeg - srca - ali i mentalno zdravlje, objašnjava naš sagovornik.
"Balans unosa tečnosti, vitamina, i minerala, ali naravno uz balansirane obroke, sprečavaju umor, iscrpljenost i malaksalost. Nekad se ljudi bude umorni, a možda je ono što im nedostaje malo natrijuma, ili kalijuma i to možemo da sprečimo ako imamo izbalansiran unos tih elektrolita i malo i vitamina, obično onih hidrosolubilnih, koji ukoliko se nađu u višku u organizmu, oni se izmokre", ističe dr Marković.
Za koga je dehidracija najopasnija?
Mnogi već znaju da vodu treba piti u umerenim količinama i pre nego što se javi žeđ, jer je ona znak da je do dehidracije već došlo. Ipak, kada se tečnost i elektroliti ne nadoknade na vreme, to može biti veoma opasno za određene grupe ljudi.
"Imate hronične pacijente i starije ljude sa komborbiditetima, kojima je malo dovoljno da dođe do poremećaja homeostaze, odnosno tog balansa elektrolita u organizmu, pa da dođe do nekog ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Takođe su deca i bebe skloni dehidraciji, ali i sportisti", objašnjava dr Marković.
Na tržištu postoji veliki broj preparata za nadoknadu elektrolita i hidrataciju, ali ponekad je ključ u jednostavnosti.
Internista savetuje da se povremeno uzaju šumeće tablete sa vitaminima i mineralima, ali da treba voditi računa da se one rastvaraju u posudama koje su termostabilne.
Značaj kvalitetne ishrane u letnjim mesecima
Kao gastroenterolog, dr Marković često ističe značaj dobrog mikrobioma creva, čijem održavanju mogu da pomognu probiotici.
"Loše bakterije izazivaju nadutost i mogu da naprave te poremeće crevnog praženja, a nekad dovedu i do drugih bolesti. Probiotici su zapravo dobre bakterije i mogu da budu sastavni deo onoga što čoveka čini zdravijim, tako da ih treba uzimati svaki put kada ljudi promene sredinu", kaže stručnjak.
Značaj kvalitetne ishrane u letnjim mesecima
Kao gastroenterolog, dr Marković često ističe značaj dobrog mikrobioma creva, čijem održavanju mogu da pomognu probiotici.
"Loše bakterije izazivaju nadutost i mogu da naprave te poremeće crevnog praženja, a nekad dovedu i do drugih bolesti. Probiotici su zapravo dobre bakterije i mogu da budu sastavni deo onoga što čoveka čini zdravijim, tako da ih treba uzimati svaki put kada ljudi promene sredinu", kaže stručnjak.
Ima li potrebe za "kućnim infuzijama"
U Srbiji su poslednjih godina popularne takozvane "kućne infuzije", koje ljudi samoinicijativno primaju, kako bi se na brzinu okrepili nakon burnog provoda ili u susret nekom važnom događaju.
Iako takav vid hidratacije organizma nije opasan po život, dr Marković savetuje da se ljudi pre te terapije, obavezno konsultuju sa lekarom, pa makar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
"Poznato je da kokteli vitamina mogu da doprinesu da se čovek oseća bolje i to nije ni zabranjeno, niti mnogo štetno, ali ne treba preterivati u tome. Ukoliko je čovek svestan, orijentisan i ima zdrav digestivni trakt, on to može da nadoknadi i peroralnim unosom. Infuzija podrazumeva punkciju vene, a to može da bude skopčano sa pojavom hematoma na mestu plasiranja braunile, tako da ja to ne bih forsirao bez zdravstvenih indikacija", ističe lekar.
Okosnica zdravog života je i zdrava ishrana sa ozbalansiranim energetskim vrednostima i makro i mikronutrijentima, a dr Marković savetuje svoje pacijente da se vode krilaticom da čovek ne živi da bi jeo, nego jede da bi živeo.
"Normalno da čovek ima tri glavna obroka, dve užine i da ne jede posle 20 časova. U tom kvalitativnom delu je upravo taj neki balans bitan. Negde je bitno da čovek, ukoliko je zdrav, nema nikakvu dijagnozu, to rasporedi adekvatno, da nema preterivanja ni u čemu", objašnjava gastroenterolog.
To je nekad lakše reći nego učiniti, ali je onda potrebno potražiti i pomoć stručnjaka.