НЕДОСТАЈЕ ВАМ ЕНЕРГИЈА ИАКО ПИЈЕТЕ ВОДУ? Дехидрација је много више од жеђи ЕВО ко је најугроженији
Доласком високих температура потребе нашег организма се мењају, јер појачано знојење доводи до губитка течности, али и важних минерала и витамина који су кључни за нормално функционисање тела.
Доцент доктор Срђан Марковић, специјалиста интерне медицине и гастроентерологије у Клиничко болничком центру Звездара за Euronews Србија каже да вода некада није довољна да хидрира организам.
"Човек губи течност, знојењем, али и мокрењем, још ако добије летњи стомачни вирус, постоје повећани губици и ту наравно не надостаје само вода, него и електролити - калијум, натријум, магнезијум, калцијум", каже др Марковић.
Од тих електролита зависи функционисање мишића, као и оног најважнијег - срца - али и ментално здравље, објашњава наш саговорник.
"Баланс уноса течности, витамина, и минерала, али наравно уз балансиране оброке, спречавају умор, исцрпљеност и малаксалост. Некад се људи буде уморни, а можда је оно што им недостаје мало натријума, или калијума и то можемо да спречимо ако имамо избалансиран унос тих електролита и мало и витамина, обично оних хидросолубилних, који уколико се нађу у вишку у организму, они се измокре", истиче др Марковић.
За кога је дехидрација најопаснија?
Многи већ знају да воду треба пити у умереним количинама и пре него што се јави жеђ, јер је она знак да је до дехидрације већ дошло. Ипак, када се течност и електролити не надокнаде на време, то може бити веома опасно за одређене групе људи.
"Имате хроничне пацијенте и старије људе са комборбидитетима, којима је мало довољно да дође до поремећаја хомеостазе, односно тог баланса електролита у организму, па да дође до неког озбиљнијег здравственог проблема. Такође су деца и бебе склони дехидрацији, али и спортисти", објашњава др Марковић.
На тржишту постоји велики број препарата за надокнаду електролита и хидратацију, али понекад је кључ у једноставности.
Интерниста саветује да се повремено узају шумеће таблете са витаминима и минералима, али да треба водити рачуна да се оне растварају у посудама које су термостабилне.
Значај квалитетне исхране у летњим месецима
Као гастроентеролог, др Марковић често истиче значај доброг микробиома црева, чијем одржавању могу да помогну пробиотици.
"Лоше бактерије изазивају надутост и могу да направе те поремеће цревног пражења, а некад доведу и до других болести. Пробиотици су заправо добре бактерије и могу да буду саставни део онога што човека чини здравијим, тако да их треба узимати сваки пут када људи промене средину", каже стручњак.
Значај квалитетне исхране у летњим месецима
Као гастроентеролог, др Марковић често истиче значај доброг микробиома црева, чијем одржавању могу да помогну пробиотици.
"Лоше бактерије изазивају надутост и могу да направе те поремеће цревног пражења, а некад доведу и до других болести. Пробиотици су заправо добре бактерије и могу да буду саставни део онога што човека чини здравијим, тако да их треба узимати сваки пут када људи промене средину", каже стручњак.
Има ли потребе за "кућним инфузијама"
У Србији су последњих година популарне такозване "кућне инфузије", које људи самоиницијативно примају, како би се на брзину окрепили након бурног провода или у сусрет неком важном догађају.
Иако такав вид хидратације организма није опасан по живот, др Марковић саветује да се људи пре те терапије, обавезно консултују са лекаром, па макар у примарној здравственој заштити.
"Познато је да коктели витамина могу да допринесу да се човек осећа боље и то није ни забрањено, нити много штетно, али не треба претеривати у томе. Уколико је човек свестан, оријентисан и има здрав дигестивни тракт, он то може да надокнади и пероралним уносом. Инфузија подразумева пункцију вене, а то може да буде скопчано са појавом хематома на месту пласирања брауниле, тако да ја то не бих форсирао без здравствених индикација", истиче лекар.
Окосница здравог живота је и здрава исхрана са озбалансираним енергетским вредностима и макро и микронутријентима, а др Марковић саветује своје пацијенте да се воде крилатицом да човек не живи да би јео, него једе да би живео.
"Нормално да човек има три главна оброка, две ужине и да не једе после 20 часова. У том квалитативном делу је управо тај неки баланс битан. Негде је битно да човек, уколико је здрав, нема никакву дијагнозу, то распореди адекватно, да нема претеривања ни у чему", објашњава гастроентеролог.
То је некад лакше рећи него учинити, али је онда потребно потражити и помоћ стручњака.