MOST VREDAN 200 MILIONA EVRA NAJISTOČNIJI PRELAZ PREKO DUNAVA Obnovljena ideja o izgradnji veze od Bele Crkve do Ramske tvrđave

To bi bio najistočniji most u Srbiji, a koštao bi, prema grubim procenama oko 200 miliona evra. 

Zahvat bi bio zaista veliki pošto je na tom mestu Dunav najširi. Brza saobraćajnica od auto-puta E75 do Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca će biti završena do novembra, a ostaće nekih osam kilometara za sledeću godinu, tvrde iz Koridora Srbije. 

– Raz­mi­šlja­mo tu gde Du­nav spa­ja dva de­la Sr­bi­je da po­dig­ne­mo ve­le­lep­ni most, ali tek tre­ba da ura­di­mo stu­di­je pa tek on­da pro­je­kat – re­kao je pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­sa­nadar Vu­čić naj­va­lju­ju­ći ve­li­ke in­ve­sti­ci­je ko­je Sr­bi­ju če­ka­ju. – Ti­me bi Du­nav­ski ko­ri­dor pre­šao na ba­nat­sku stra­nu i taj deo Voj­vo­di­ne bi sva­ka­ko oži­veo s no­vom sa­o­bra­ćaj­ni­com. 

Pr­va pru­ga u ovom de­lu Evro­pe iz­gra­đe­na je 1856. go­di­ne za pre­voz uglja iz ru­mun­skih pla­ni­na, a za po­tre­be pa­ro­bro­da ko­ji su plo­vi­li iz Bu­dim­pe­šte ka Cr­nom mo­ru

Dok ne bude mosta, Dunav se premošćava skelom. Već go­di­na­ma li­nij­ski skel­ski pre­laz Ram – Ba­nat­ska Pa­lan­ka po­ve­zu­je bra­ni­čev­ski re­gi­on is­toč­ne Sr­bi­je sa ju­žnoba­nat­skim re­gi­o­nom i skra­ću­je put za vi­še od 100 ki­lo­me­ta­ra u od­no­su na al­ter­na­tiv­ni put pre­ko Sme­de­rev­sko-ko­vin­skog mo­sta. 

Pre­laz funk­ci­o­ni­še bez pre­ki­da još od us­po­sta­vlja­nja 1985. go­di­ne. Otvo­ren je ka­ko za put­nič­ki, ta­ko i za te­ret­ni sa­o­bra­ćaj. U za­vi­sno­sti od se­zon­ske frek­ven­ci­je, pre­voz oba­vlja ma­nja ske­la no­si­vo­sti do 100 to­na ili ve­ća ske­la no­si­vo­sti do 200 to­na.

U to­ku ka­len­dar­ske go­di­ne skel­ski pre­voz se oba­vlja po usta­lje­nom re­du vo­žnje.Pri­vre­me­ni pre­ki­di ra­da mo­gu­ći su sa­mo u slu­ča­ju eks­trem­nih vre­men­skih ne­po­go­da: ja­kih ve­tro­va, gu­stih je­se­njih ma­gli i po­sto­ja­nja ve­li­kih ko­li­či­na le­da na re­ci. 

Ske­la kre­će/pri­sta­je na ba­nat­skoj stra­ni, kod Sta­re Pa­lan­ke, pri­sta­ni­šte se na­la­zi u ušću ka­na­la DTD. Pla­no­vi za most po­sto­je odav­no. 

Po­do­sta lju­di na ovim na­šim pro­sto­ri­ma zna sko­ro mit­sku pri­ču o ko­la­či­ma ko­ji su se pre sto i ku­sur go­di­na odav­de sva­ke no­ći vo­zom sla­li za Beč da bi uju­tru bi­li još sve­ži i po­slu­že­ni na car­skom dvo­ru. 

Naj­du­ži an­tič­ki most

Osta­ci Tra­ja­no­vog mo­sta na­la­ze se iz­me­đu se­la Ko­sto­la (Ca­stel­lum Pon­tes) sa na­še stra­ne i Tur­nu Se­ve­ri­na, ne­ka­da­šnje Dro­be­te, u Ru­mu­ni­ji. Iz­gra­đen je na sa­mom iz­la­zu iz Đer­dap­ske kli­su­re na me­stu gde re­ka uspo­ra­va i ši­ri se i gde je du­bi­na bi­la naj­ni­ža. Most je de­lo ču­ve­nog an­tič­kog gra­di­te­lja Apo­lo­do­ra iz Da­ma­ska, iz 105. go­di­ne na­še ere, a iz­ra­đen je po na­red­bi rim­skog ca­ra Tra­ja­na (53–117). Most je bio iz­gra­đen od ka­me­na, du­ga­čak 1.097 m i sle­de­ćih 1.000 go­di­na je va­žio za naj­du­ži most ika­da sa­gra­đen u sve­tu. Sa lu­ko­vi­ma vi­so­ko iz­nad vo­de, imao je 20 stu­bo­va i por­ta­le na pri­stu­pu i na jed­noj i na dru­goj Du­nav­skoj oba­li.

Znat­no ma­nje se zna da je te ko­la­če pra­vi­la ču­ve­na po­sla­sti­čar­ni­ca „Mo­goš” iz Be­le Cr­kve, a još ma­nje da je u ovom me­stu na ju­gu Ba­na­ta bi­la iz­gra­đe­na pr­va pru­ga na Bal­ka­nu još dav­ne 1856. go­di­ne.

– Be­la Cr­kva se za­i­sta mo­že na­zva­ti me­stom od hi­lja­du i jed­ne pri­če i mi­slim da u nji­ma le­ži mo­žda i ve­ći tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal od sa­mih be­lo­cr­kvan­skih je­ze­ra oko ko­jih se for­mi­ra kom­plet­na po­nu­da i zbog ko­jih do­la­zi naj­vi­še tu­ri­sta – re­kao je svo­je­vre­me­no za naš list Mi­lan Be­lo­ba­bić, lo­kal­ni tu­ri­stič­ki vo­dič i osni­vač eko­lo­ško-tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je „Auro­ra” iz Be­le Cr­kve.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Be­lu Cr­kvu i oko­li­nu ka­rak­te­ri­še to da su pri­rod­na bo­gat­stva ovog kra­ja je­din­stve­na za Voj­vo­di­nu i Sr­bi­ju, a da se to isto mo­že re­ći i za kul­tur­no-isto­rij­sko na­sle­đe.

Sa jed­ne stra­ne ima­mo re­ke Du­nav, Ka­raš i Ne­ru, Ka­nal DTD, se­dam je­ze­ra, Za­ga­jič­ka br­da ko­ja iz­gle­da­ju kao ze­mlja ho­bi­ta iz „Go­spo­da­ra pr­ste­no­va”, ve­o­ma bli­zu je i De­li­blat­ska pe­šča­ra…

Već go­di­na­ma li­nij­ski skel­ski pre­laz Ram – Ba­nat­ska Pa­lan­ka po­ve­zu­je bra­ni­čev­ski re­gi­on is­toč­ne Sr­bi­je sa ju­žnoba­nat­skim re­gi­o­nom i skra­ću­je put za vi­še od 100 ki­lo­me­ta­ra u od­no­su na al­ter­na­tiv­ni put pre­ko Sme­de­revsko-ko­vin­skog mo­sta

Dru­ga stra­na Be­le Cr­kve je nje­na isto­ri­ja ko­ja je pre­pu­na in­te­re­sant­nih lju­di, za­ni­mlji­vih do­ga­đa­ja i po­ja­va i ukr­šte­nih raz­li­či­to­sti na­ro­da ko­ji su je stva­ra­li. Isti­na je da je do­bar deo ostao sa­ču­van sa­mo u pri­ča­ma, ali do­sta to­ga još uvek mo­že da se vi­di i uz upo­zna­va­nje ne­kih de­ta­lja da se bo­lje do­ži­vi, ob­ja­šnja­va Mi­lan Be­lo­ba­bić.

Mi­lan po­ku­ša­va da osmi­sli vi­še tu­ra ko­je će bi­ti za­ni­mlji­ve po­se­ti­o­ci­ma Be­le Cr­kve, u za­vi­sno­sti od to­ga oda­kle sti­žu, kog su uz­ra­sta i ka­kva su im in­te­re­so­va­nja…

Za one ko­ji vi­še vo­le bo­ra­vak u pri­ro­di, ide­al­ne lo­ka­ci­je su Za­ga­jič­ka br­da, za­tim Ma­li pe­sak, oda­kle se vi­di sko­ro kom­plet­na De­li­blat­ska pe­šča­ra, vo­žnja bi­ci­klom do Če­škog Se­la ili še­ta­nje kroz pli­ća­ke Ne­re, je­di­ne pla­nin­ske re­ke u Voj­vo­di­ni. 

Car Tra­jan pr­vo je ov­de na­pra­vio pri­vre­me­ni most ko­ri­ste­ći ga­li­je i spru­do­ve, a tek ka­sni­je iz­gra­dio ču­ve­ni Tra­ja­nov most

Tri re­ke i ka­nal DTD su u kru­gu od de­se­tak ki­lo­me­ta­ra, a vr­lo bli­zu je i naj­lep­ši na­ci­o­nal­ni park Ru­mu­ni­je, „Ka­njon Ne­re”, do ko­jeg se odav­de ta­ko­đe mo­že sti­ći i bi­ci­klom. 

Od­mah pre­ko ru­mun­ske gra­ni­ce, ko­ja je na de­set ki­lo­me­ta­ra, jesu i srp­ska se­la ko­ja su osta­la u Ru­mu­ni­ji: So­ko­lo­vac, Le­sko­vi­ca, Zla­ti­ca, kao i tri sred­njove­kov­na srp­ska ma­na­sti­ra – Ku­sić, Zla­ti­ca i Ba­zi­jaš, za ko­ji se ve­ru­je da ga je osno­vao Sve­ti Sa­va ili nje­go­vi mo­na­si, na­bra­ja Mi­lan Be­lo­ba­bić sa­mo deo ono­ga što ovaj kraj nu­di.

Be­la Cr­kva je po­zna­ta i po ru­skom na­sle­đu jer je na­kon Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji u ovo ba­nat­sko me­sto sti­glo oko dve hi­lja­de Ru­sa – kom­plet­ni ka­de­t­ski kor­pu­si sa ofi­ci­ri­ma, pre­da­va­či­ma i nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma.

200 miliona evra vrednost radova

Oni su ov­de osno­va­li ško­lu za ka­de­te, ali po­sto­ja­la je i žen­ska ško­la i osta­ci tog objek­ta još po­sto­je, dok je po­ro­di­ca Ka­ste­lja­nov (na­sled­ni­ci ru­skih ofi­ci­ra) osno­va­la i ne­ku vr­stu mu­ze­ja gde se i da­nas ču­va­ju fo­to­gra­fi­je, do­ku­men­ta­ci­ja i ra­zni pred­me­ti ko­ji su ve­za­ni za ne­ka­da­šnju ru­sku ka­det­sku ško­lu. 

Sve to po­se­ti­o­ci Be­le Cr­kve mo­gu da vi­de i od Ka­ste­lja­no­vih da ču­ju još bez­broj za­ni­mlji­vih pri­ča iz tog vre­me­na. In­te­re­san­tan je po­da­tak i da je na gro­blju u Be­loj Cr­kvi sa­hra­nje­no se­dam ru­skih ge­ne­ra­la, pri­ča Mi­lan Be­lo­ba­bić.

Pr­va pru­ga u ovom de­lu Evro­pe iz­gra­đe­na je 1856. go­di­ne za pre­voz uglja iz ru­mun­skih pla­ni­na, a za po­tre­be pa­ro­bro­da ko­ji su plo­vi­li iz Bu­dim­pe­šte ka Cr­nom Mo­ru. Oni su plo­ve­ći Du­na­vom, do­pu­nja­va­li za­li­he uglja upra­vo u bli­zi­ni Be­le Cr­kve, u ne­ka­da­šnjoj Du­nav­skoj lu­ci Ba­zi­jaš u Ru­mu­ni­ji.

Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji se mo­gu pro­na­ći pre iz­grad­nje ove pru­ge, kroz Be­lu Cr­kvu je sva­kog da­na pro­la­zi­lo na sto­ti­ne konj­skih za­pre­ga ko­je su vu­kle ugalj za pa­ro­bro­de, pa je dva­de­se­tak go­di­na na­kon iz­grad­nje pr­ve pru­ge u sve­tu i ov­de iz­gra­đe­na. 

Naža­lost, sa ru­mun­ske stra­ne pru­ga vi­še ne po­sto­ji, a ni sa na­še vi­še ni­je u funk­ci­ji. Pre ne­ko­li­ko go­di­na smo po­kre­nu­li ide­ju da se ona ob­no­vi i pre­tvo­ri u tu­ri­stič­ku atrak­ci­ju jer na re­la­tiv­no krat­koj re­la­ci­ji pro­la­zi kroz de­se­tak tu­ne­la i se­dam vi­ja­duk­ta, ali to je sve osta­lo sa­mo u fa­zi ide­je, na­vo­di Be­lo­ba­bić.

On kao ve­o­ma in­te­re­sant­nu is­ti­če i kom­plet­nu oba­lu Du­na­va u ovom kra­ju ko­ju na­zi­va ka­pi­jom isto­ri­je. Ov­de je Du­nav ši­rok i pli­tak i od­u­vek se na ovom me­stu pre­la­zio. 

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, do­bar deo tu­ri­sta že­li da, osim ku­pa­nja na je­ze­ri­ma, ču­je za­ni­mlji­ve pri­če i vi­di šta je od sve­ga to­ga osta­lo.

Tu le­ži na­ša pri­li­ka ne sa­mo da pro­du­ži­mo bo­ra­vak go­sti­ju, ne­go da pro­du­ži­mo i se­zo­nu ko­ja se sa­da uglav­nom svo­di na jul i av­gust, što na du­že sta­ze ni­je odr­ži­va tu­ri­stič­ka po­nu­da, a pri tom u kru­gu od 150 ki­lo­me­ta­ra ima­mo po­ten­ci­jal­no tr­ži­šte od oko 2,7 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. 

Da bi ga is­ko­ri­sti­li ka­ko tre­ba, i lo­kal­ni ugo­sti­te­lji i vla­sni­ci sme­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta tre­ba da raz­mi­šlja­ju o pro­ši­re­nju svo­je po­nu­de ta­ko što će bo­lje is­ko­ri­sti­ti pri­rod­ne i isto­rij­ske pred­no­sti ovog pod­ruč­ja, sma­tra Be­lo­ba­bić.