TELETINA SKUPLJA NEGO IKADA Sve manje tovljenika na farmama NEIZBEŽAN UVOZ IZ ČEŠKE

Kako je navedeno, uzroci su brojni – od hronične nestašice teladi, smanjenja broja krava, klimatskih promena, do složenih odnosa na tržištu mesa.

„Telad poskupljuje jer ih nema dovoljno, a to je direktna posledica višedecenijskog pada broja krava u Srbiji. Manji broj krava znači i manju reprodukciju, što smanjuje ponudu teladi na tržištu i samim tim dovodi do rasta cene”, rekao je Budimović za RTS.

Prema njegovim rečima, cene teladi na stočnim pijacama trenutno se kreću od pet do šest evra po kilogramu žive težine.

„Cena zavisi od regiona, rase i kondicije životinje. Oni koji tove telad moraju da izdvoje velika sredstva već na samom početku”, dodao je Budimović.

Naglašava da je najveći problem u stočarstvu smanjena reprodukcija i da se ovaj trend nastavlja već decenijama.

Posebno je upozorio da razlike u cenama po regionima dostižu i do 30 odsto, što dodatno otežava planiranje proizvodnje.

„Dok osnovni ekonomski principi ponude i tražnje definišu kretanje cena, nije samo tržište to koje formira cenu mesa”, upozorava Budimović.

Kako je naveo, važan uticaj imaju i trgovački lanci, kao i ugovori između proizvođača i distributera, koji često nisu transparentni.

Sledeći korak, kako je objasnio, iza ponude i tražnje jeste pitanje koliko je određeni proizvod potreban trgovačkom lancu.

Dodaje da to važi ne samo za meso već i za sve prerađevine.

„Ugovori između proizvođača i trgovaca sadrže mnogo specifičnosti i postoji prostor za bolji dogovor obe strane. Imali smo intenzivne razgovore s Ministarstvom poljoprivrede – potrebna je dublja sektorska analiza koja bi donela bolje uslove za sve”, naveo je Budimović.

Pored problema sa stočnim fondom, Budimović je ukazao i na uticaj klimatskih promena, koje sve više remete proizvodnju stočne hrane.

„Osim bolesti koje se šire u Evropi, klimatske promene su nam jedan od najvećih izazova. Moramo kao država da krenemo od osnova – od izbora hibrida za setvu useva koji služe kao hrana za životinje. Vidimo da je jedan hibrid na jednoj njivi spaljen, dok je drugi prekoputa potpuno zelen”, rekao je Budimović.

Istakao je da to pokazuje koliko je značajna selekcija, ali i druge mere kao što su navodnjavanje i agrotehnika.

On je naveo da Srbija ima idealne uslove za stočarstvo – dug vegetacioni period i potencijal za ispašu do 10 meseci godišnje.

„Ove godine je praktično bilo moguće pustiti stoku na ispašu tokom 10 meseci. To su resursi koje moramo bolje da koristimo”, dodao je on.

Kako je istaknuto, dok je žetva pšenice prošla dobro, kukuruz je ove godine podbacio, što će dodatno uticati na cenu mesa u narednim mesecima.

Suncokret je, prema prvim procenama, imao zadovoljavajuć rod, ali kao i uvek – najveći problem su cene na berzi.

„Pšenica se izvukla na vreme, kukuruz je nešto slabiji. Videćemo kako će proći suncokret. Ali cena je ta koja najviše utiče na finalnu računicu proizvođača”, rekao je Budimović.

U uključenju sa farme kod Zrenjanina, stočar Čedomir Keco potvrdio je da je cena živog tovljenika dostigla i do 450 dinara po kilogramu, što nije zabeleženo u bliskoj prošlosti.

Zbog manjka domaće teladi, najavljen je i uvoz iz Češke, gde su cene nešto povoljnije.

„Svu telad smo već prodali. Postoji interesovanje da se uvede sigurnost u proizvodnju – kroz ugovore, čak i bez unapred definisanih cena. Samo tako ćemo postići stabilnost u lancu snabdevanja”, istakao je Keco.

Budimović je zaključio da je neophodno uvesti modele koji će obuhvatiti sve troškove proizvodnje – od hrane za životinje, energenata, do ljudskog rada.

Kako je predložio, potrebno je da se otkupna cena vezuje za cenu kukuruza, kao glavne komponente u ishrani životinja.

„Otkupna cena više nije gubitnička za farmere, ali i dalje moramo da radimo na transparentnosti i ravnomernoj raspodeli dobiti između svih aktera u lancu – proizvođača, prerađivača i trgovaca”, zaključio je Budimović.