ТЕЛЕТИНА СКУПЉА НЕГО ИКАДА Све мање товљеника на фармама НЕИЗБЕЖАН УВОЗ ИЗ ЧЕШКЕ

Како је наведено, узроци су бројни – од хроничне несташице телади, смањења броја крава, климатских промена, до сложених односа на тржишту меса.

„Телад поскупљује јер их нема довољно, а то је директна последица вишедеценијског пада броја крава у Србији. Мањи број крава значи и мању репродукцију, што смањује понуду телади на тржишту и самим тим доводи до раста цене”, рекао је Будимовић за РТС.

Према његовим речима, цене телади на сточним пијацама тренутно се крећу од пет до шест евра по килограму живе тежине.

„Цена зависи од региона, расе и кондиције животиње. Они који тове телад морају да издвоје велика средства већ на самом почетку”, додао је Будимовић.

Наглашава да је највећи проблем у сточарству смањена репродукција и да се овај тренд наставља већ деценијама.

Посебно је упозорио да разлике у ценама по регионима достижу и до 30 одсто, што додатно отежава планирање производње.

„Док основни економски принципи понуде и тражње дефинишу кретање цена, није само тржиште то које формира цену меса”, упозорава Будимовић.

Како је навео, важан утицај имају и трговачки ланци, као и уговори између произвођача и дистрибутера, који често нису транспарентни.

Следећи корак, како је објаснио, иза понуде и тражње јесте питање колико је одређени производ потребан трговачком ланцу.

Додаје да то важи не само за месо већ и за све прерађевине.

„Уговори између произвођача и трговаца садрже много специфичности и постоји простор за бољи договор обе стране. Имали смо интензивне разговоре с Министарством пољопривреде – потребна је дубља секторска анализа која би донела боље услове за све”, навео је Будимовић.

Поред проблема са сточним фондом, Будимовић је указао и на утицај климатских промена, које све више ремете производњу сточне хране.

„Осим болести које се шире у Европи, климатске промене су нам један од највећих изазова. Морамо као држава да кренемо од основа – од избора хибрида за сетву усева који служе као храна за животиње. Видимо да је један хибрид на једној њиви спаљен, док је други прекопута потпуно зелен”, рекао је Будимовић.

Истакао је да то показује колико је значајна селекција, али и друге мере као што су наводњавање и агротехника.

Он је навео да Србија има идеалне услове за сточарство – дуг вегетациони период и потенцијал за испашу до 10 месеци годишње.

„Ове године је практично било могуће пустити стоку на испашу током 10 месеци. То су ресурси које морамо боље да користимо”, додао је он.

Како је истакнуто, док је жетва пшенице прошла добро, кукуруз је ове године подбацио, што ће додатно утицати на цену меса у наредним месецима.

Сунцокрет је, према првим проценама, имао задовољавајућ род, али као и увек – највећи проблем су цене на берзи.

„Пшеница се извукла на време, кукуруз је нешто слабији. Видећемо како ће проћи сунцокрет. Али цена је та која највише утиче на финалну рачуницу произвођача”, рекао је Будимовић.

У укључењу са фарме код Зрењанина, сточар Чедомир Кецо потврдио је да је цена живог товљеника достигла и до 450 динара по килограму, што није забележено у блиској прошлости.

Због мањка домаће телади, најављен је и увоз из Чешке, где су цене нешто повољније.

„Сву телад смо већ продали. Постоји интересовање да се уведе сигурност у производњу – кроз уговоре, чак и без унапред дефинисаних цена. Само тако ћемо постићи стабилност у ланцу снабдевања”, истакао је Кецо.

Будимовић је закључио да је неопходно увести моделе који ће обухватити све трошкове производње – од хране за животиње, енергената, до људског рада.

Како је предложио, потребно је да се откупна цена везује за цену кукуруза, као главне компоненте у исхрани животиња.

„Откупна цена више није губитничка за фармере, али и даље морамо да радимо на транспарентности и равномерној расподели добити између свих актера у ланцу – произвођача, прерађивача и трговаца”, закључио је Будимовић.