TREĆINA DECE HOĆE U „JUTJUBERE“ Spolja gladac, iznutra jadac POPULARNOST DONOSI OPASNOST

Za mnogu decu, digitalni stvaraoci su uzori, a želja da zablistaju na mreži javlja se i pre adolescencije. Influenseri „prodaju” glamurozni život, a sve što rade deluje lako i bez napora. Pritom, decu bombarduju reklamama poput onih da će njihov posao biti jednostavan uz desetominutno učenje koja AI aplikacija radi posao za koji su nekada bile potrebne godine ozbiljnih studija.

Pa, hoće li škole poslušati želje đaka? Trenutno nema direktnih naznaka da bi visoke obrazovne institucije u skorijoj budućnosti značajno promenile pravac prema većem fokusiranju na vizuelnu umetnost, samo zato što deca žele da budu kreatori sadržaja. Međutim, već sada se razvijaju trendovi i kursevi koji uključuju nove tehnologije i kreativnu produkciju, posebno u kontekstu AI i digitalne umetnosti.

Na primer, akademska studija iz decembra 2024. istražuje kako bi umetničke univerzitete mogli da integrišu generativnu AI kao što je Stable Diffusion u svoje nastavne programe, čime bi opremili studente za kreativne poslove u AI‑obogaćenoj umetničkoj industriji.

U Srbiji se već realizuju pilot-projekti za uvođenje veštačke inteligencije u obrazovanje: u osnovnim školama đaci sedmog i osmog razreda uče o primeni AI i rade sa jednostavnim robotima; kroz Erasmus projekat „AI Navigators“ nastavnici dobijaju obuke za primenu ove tehnologije; Institut za veštačku inteligenciju vodi inovacioni hab S4AI_HUB koji povezuje nauku, industriju i škole; a nedavno je Svetska banka pokrenula veliki pilot-program koji će sistemski uvesti AI u nastavu.

Uvođenje veštačke inteligencije u nastavu mora biti pod kontrolom nastavnika, koji odlučuje kada će se koristiti alati, proverava tačnost sadržaja i uči učenike kritičkom odnosu prema dobijenim odgovorima. Proces se sprovodi postupno – kroz pilot-projekte, obuke za nastavnike i jasna pravila za učenike. Posebna pažnja usmerava se na zaštitu podataka i etiku, jer je neophodno sprečiti zloupotrebu i pristrasnost. Pored toga, AI ulazi i kao nova nastavna tema, pa škole uvode izborne predmete poput osnova veštačke inteligencije, digitalne pismenosti i etike tehnologije.

Da li ćemo uspeti da stignemo ovaj trend? Pa, to zavisi i od ove činjenice: deci je danas blisko da maštaju o tome kako će biti „kontent kreatori“ ili podkasteri, ali tu je važno objasniti da je sve to moguće samo zahvaljujući ljudima koji se bave STEM oblastima (science, technology, engineering, mathematics). Bez tih znanja i veština ne bi postojale platforme na kojima oni stvaraju sadržaj, niti bi postojala digitalna tehnologija koja im omogućava da dođu do publike. A naročito neće biti napretka.

- Roditelji ovde imaju dvostruki zadatak: da podstaknu dečiju kreativnost, ali uz nadzor i kontrolu sadržaja koju dete emituje ka svetu, i da ga upozore na eventualne opasnosti kojima se izlaže, otkrivajući ogroman deo svoje privatnosti svetu, bez ikakve kontrole ko će i kako da koristi sadržaj koji je tako emitovao – kaže psihološkinja Marina Oros.

Kada dete poželi da postane jutjuber, najvažnije je da roditelji budu otvoreni za razgovor, a ne kritični, kažu u Kasperskom . - Time stiču poverenje i dobijaju priliku da govore o bezbednosti na mreži — od podešavanja privatnosti do kontrole sadržaja. Naloge treba kreirati zajedno, uz jake lozinke, isključenu lokaciju i dvofaktorsku zaštitu. Decu treba učiti šta se ne deli javno (adresa, škola, dnevni planovi), kao i da povremeno zajedno proveravaju šta se pojavljuje pod njihovim nadimkom na internetu. Potrebno je upozoriti ih na lažne ponude saradnje i fišing poruke, koje često izgledaju primamljivo, ali služe za krađu podataka.

Roditelji bi, naročito kod mlađih, trebalo da preuzmu komunikaciju sa potencijalnim „sponzorima“. Najzad, važno je razgovarati o opasnostima od nepoznatih ljudi na internetu i naučiti decu da prepoznaju manipulativno ponašanje i uvek o tome obaveste roditelje.

- Kako dete gradi svoju publiku, može privući ne samo obožavaoce, već i ljude sa neprimerenim ili manipulativnim ponašanjem. Nažalost, onlajn zavođenje (grooming) predstavlja stvarnu pretnju, posebno za mlade, otvorene i poverljive kreatore koji dele detalje iz svojih života – kažu u Kasperskom. - Objasnite detetu da nisu svi koji izgledaju ljubazno na mreži dobronamerni. Manipulatori često glume „podržavajuće prijatelje“ — hvale sadržaj, nude pomoć ili se pretvaraju da imaju slična interesovanja. Vremenom mogu početi da traže lične podatke, privatne fotografije ili da pokušaju da prebace komunikaciju na manje bezbedne platforme (kao što su privatni četovi, video pozivi ili enkriptovane poruke).

Ivana Radoičić

Foto: ChatGPT