ТРЕЋИНА ДЕЦЕ ХОЋЕ У „ЈУТЈУБЕРЕ“ Споља гладац, изнутра јадац ПОПУЛАРНОСТ ДОНОСИ ОПАСНОСТ

За многу децу, дигитални ствараоци су узори, а жеља да заблистају на мрежи јавља се и пре адолесценције. Инфлуенсери „продају” гламурозни живот, а све што раде делује лако и без напора. Притом, децу бомбардују рекламама попут оних да ће њихов посао бити једноставан уз десетоминутно учење која АИ апликација ради посао за који су некада биле потребне године озбиљних студија.

Па, хоће ли школе послушати жеље ђака? Тренутно нема директних назнака да би високе образовне институције у скоријој будућности значајно промениле правац према већем фокусирању на визуелну уметност, само зато што деца желе да буду креатори садржаја. Међутим, већ сада се развијају трендови и курсеви који укључују нове технологије и креативну продукцију, посебно у контексту АI и дигиталне уметности.

На пример, академска студија из децембра 2024. истражује како би уметничке универзитете могли да интегришу генеративну АИ као што је Stable Diffusion у своје наставне програме, чиме би опремили студенте за креативне послове у АI‑обогаћеној уметничкој индустрији.

У Србији се већ реализују пилот-пројекти за увођење вештачке интелигенције у образовање: у основним школама ђаци седмог и осмог разреда уче о примени AI и раде са једноставним роботима; кроз Erasmus+ пројекат „AI Navigators“ наставници добијају обуке за примену ове технологије; Институт за вештачку интелигенцију води иновациони хаб S4AI_HUB који повезује науку, индустрију и школе; а недавно је Светска банка покренула велики пилот-програм који ће системски увести AI у наставу.

Увођење вештачке интелигенције у наставу мора бити под контролом наставника, који одлучује када ће се користити алати, проверава тачност садржаја и учи ученике критичком односу према добијеним одговорима. Процес се спроводи поступно – кроз пилот-пројекте, обуке за наставнике и јасна правила за ученике. Посебна пажња усмерава се на заштиту података и етику, јер је неопходно спречити злоупотребу и пристрасност. Поред тога, АI улази и као нова наставна тема, па школе уводе изборне предмете попут основа вештачке интелигенције, дигиталне писмености и етике технологије.

Да ли ћемо успети да стигнемо овај тренд? Па, то зависи и од ове чињенице: деци је данас блиско да маштају о томе како ће бити „контент креатори“ или подкастери, али ту је важно објаснити да је све то могуће само захваљујући људима који се баве STEM областима (science, technology, engineering, mathematics). Без тих знања и вештина не би постојале платформе на којима они стварају садржај, нити би постојала дигитална технологија која им омогућава да дођу до публике. А нарочито неће бити напретка.

- Родитељи овде имају двоструки задатак: да подстакну дечију креативност, али уз надзор и контролу садржаја коју дете емитује ка свету, и да га упозоре на евентуалне опасности којима се излаже, откривајући огроман део своје приватности свету, без икакве контроле ко ће и како да користи садржај који је тако емитовао – каже психолошкиња Марина Орос.

Када дете пожели да постане јутјубер, најважније је да родитељи буду отворени за разговор, а не критични, кажу у Касперском . - Тиме стичу поверење и добијају прилику да говоре о безбедности на мрежи — од подешавања приватности до контроле садржаја. Налоге треба креирати заједно, уз јаке лозинке, искључену локацију и двофакторску заштиту. Децу треба учити шта се не дели јавно (адреса, школа, дневни планови), као и да повремено заједно проверавају шта се појављује под њиховим надимком на интернету. Потребно је упозорити их на лажне понуде сарадње и фишинг поруке, које често изгледају примамљиво, али служе за крађу података.

Родитељи би, нарочито код млађих, требало да преузму комуникацију са потенцијалним „спонзорима“. Најзад, важно је разговарати о опасностима од непознатих људи на интернету и научити децу да препознају манипулативно понашање и увек о томе обавесте родитеље.

- Како дете гради своју публику, може привући не само обожаваоце, већ и људе са непримереним или манипулативним понашањем. Нажалост, онлајн завођење (grooming) представља стварну претњу, посебно за младе, отворене и поверљиве креаторе који деле детаље из својих живота – кажу у Касперском. - Објасните детету да нису сви који изгледају љубазно на мрежи добронамерни. Манипулатори често глуме „подржавајуће пријатеље“ — хвале садржај, нуде помоћ или се претварају да имају слична интересовања. Временом могу почети да траже личне податке, приватне фотографије или да покушају да пребаце комуникацију на мање безбедне платформе (као што су приватни четови, видео позиви или енкриптоване поруке).

Ивана Радоичић

Фото: ChatGPT