USPENJE PRESVETE BOGORODICE Dan molitve, posta i zaveta VELIKA GOSPOJINA JE PRAZNIK POSVEĆEN MAJKAMA, PORODICAMA I ZAJEDNIŠTVU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uspenje Presvete Bogorodice, poznatije u narodu kao Velika Gospojina.
Praznik je posvećen danu kada je Presveta Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo. Prema predanju, apostoli su se čudesno sabrali iz svih krajeva sveta da je isprate, a tri dana nakon sahrane njen grob je pronađen prazan, što se tumači kao uznesenje telom na nebo, slično Hristovom vaskrsenju.
Velika Gospojina je posebno značajna za žene i majke, a vernici se danas tradicionalno pričešćuju. Praznik se obeležava uz dvonedeljni Gospojinski post, najkraći od četiri velika godišnja posta, koji se završava upravo na Veliku Gospojinu. Ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, tada se jede riba.
Na selu je Velika Gospojina često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari i seoske slave, dok u gradovima vernici posećuju crkve i manastire. Nakon Velike Gospojine sledi Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina, 21. septembra, a period između ova dva praznika poznat je kao Međudnevnica, kada se beru lekovite trave i plodovi.
Uspenje Bogorodice slika se na zidovima mnogih manastira, a jedna od najlepših ikona nalazi se u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica, dok se u Grčkoj i Rumuniji praznik obeležava i kao državni. Posebno svečano je u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice, a vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone.
Danas, stoga, vernici širom Srbije i sveta slave ovaj veliki hrišćanski praznik, moleći se za zdravlje, porodicu i mir.