УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Дан молитве, поста и завета ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА ЈЕ ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН МАЈКАМА, ПОРОДИЦАМА И ЗАЈЕДНИШТВУ
Српска православна црква и њени верници данас прослављају један од највећих хришћанских празника – Успење Пресвете Богородице, познатије у народу као Велика Госпојина.
Празник је посвећен дану када је Пресвета Богородица преминула и била узнесена на небо. Према предању, апостоли су се чудесно сабрали из свих крајева света да је испрате, а три дана након сахране њен гроб је пронађен празан, што се тумачи као узнесење телом на небо, слично Христовом васкрсењу.
Велика Госпојина је посебно значајна за жене и мајке, а верници се данас традиционално причешћују. Празник се обележава уз двонедељни Госпојински пост, најкраћи од четири велика годишња поста, који се завршава управо на Велику Госпојину. Ако овај празник падне у среду или петак, тада се једе риба.
На селу је Велика Госпојина често заветан дан, када се не ради, приређују се литије, вашари и сеоске славе, док у градовима верници посећују цркве и манастире. Након Велике Госпојине следи Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина, 21. септембра, а период између ова два празника познат је као Међудневница, када се беру лековите траве и плодови.
Успење Богородице слика се на зидовима многих манастира, а једна од најлепших икона налази се у манастиру Жича, задужбини Немањића. Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница, док се у Грчкој и Румунији празник обележава и као државни. Посебно свечано је у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице, а верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе.
Данас, стога, верници широм Србије и света славе овај велики хришћански празник, молећи се за здравље, породицу и мир.