ZABORAVLJENA HEROINA SUBOTICE Anastazija Manojlović – žena koja je menjala istoriju

Ali ova izuzetna žena, čija se priča skoro izgubila u zaboravu, bila je mnogo više od političarke.
U vreme kada su žene tek počinjale da zauzimaju svoje mesto u javnom životu, Anastazija Taza Manojlović (1889-1974) već je krojila istoriju. 

Rođena u staroj trgovačkoj porodici Dimitrijević, čiji su članovi obeležili javni i politički život Subotice, ona je nastavila porodičnu tradiciju angažmana,  ali na svoj jedinstven način.
Palata na Korzou broj 8 bila je epicentar društvenog života Subotice. Tu je 18. septembra 1919. godine održan svečani ručak u čast dr Jovana Cvijića, čuvenog naučnika koji je došao da proučava prilike u Bajskom trokutu. Tokom tog istorijskog susreta, Cvijić je istakao: „E mogu Vam reći, da Vama imamo mnogo zahvaliti što je Subotica pripala našoj Kraljevini“.

Ali Anastazija nije bila samo domaćin društvenih događaja. Kao priložnik Srpske pravoslavne crkve i časnica Dobrotvorne zadruge Srpkinja, ona je aktivno učestvovala u organizovanju dobrotvornih priredbi. Čak je bila angažovana i u izboru za mis Subotice početkom 20. veka,  događaju koji je bio pravi kulturni fenomen tog vremena.

Njena najveća strast bila je pomaganje najranjivijima. Radila je u Narodnoj kuhinji „Dobro delo“, koja je delila obroke sirotinji, a Dobrotvorna zadruga Srpkinja, čiji je bila deo, stipendirala je devojčice lošijeg materijalnog stanja koje inače ne bi imale priliku da se školuju.
Anastazija nije bila samo dobrotvorka,  bila je i umetnica. U listu Neven iz decembra 1918. najavljeno je da će 11. decembra nastupiti sa drugim umetnicima i izvesti numeru „Mirjano“ od Stevana Stojanovića Mokranjca. 

Za svoj nepokolebljiv dobrotvorni rad odlikovana je ordenom Svetog Save V stepena,  priznanjem koje govori o tome koliko je njen doprinos bio cenjen u svom vremenu.

Tragično je što porodica Manojlović nije imala potomaka. Svoju kuću, poznatu kao palatu Manojlović, ostavila je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Subotici. Od 1995. godine, kada je ponovo osnovana Bunjevačka matica, crkva je dala prostor na korišćenje članovima ovog udruženja.

Danas, kada se borimo za jednakost polova i ženska prava, priča Anastazije Manojlović podseća nas da su žene oduvek bile pokretači promena. Ona nije čekala da joj neko da priliku,  sama ju je stvorila.

Njen život je dokaz da se pravilno korišćena privilegija može pretvoriti u alat za društvenu promenu. U vremenu kada su žene imale ograničene mogućnosti, Anastazija Manojlović je uspela da bude političarka, dobrotvorka, umetnica i vizionarka.

Možda je vreme da se setimo da istinska veličina nije u tome što ostavimo za sobom, već u tome koliko života dotaknemo dok smo tu. Anastazija Manojlović je ime koje zaslužuje da bude upisano zlatnim slovima u istoriju Subotice, ali i Srbije.

S.Iršević

Projekat „Žene Vojvodine koje su pisale istoriju“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinasiran je iz budžeta Ministarstva informisanja i telekominijacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.