ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА СУБОТИЦЕ Анастазија Манојловић – жена која је мењала историју
Када је 1918. године изабрана за посланицу на Великој народној скупштини у Новом Саду, Анастазија Манојловић није само представљала Суботицу, представљала је будуће генерације жена које ће се борити за своја права.
Али ова изузетна жена, чија се прича скоро изгубила у забораву, била је много више од политичарке.
У време када су жене тек почињале да заузимају своје место у јавном животу, Анастазија Таза Манојловић (1889-1974) већ је кројила историју.
Рођена у старој трговачкој породици Димитријевић, чији су чланови обележили јавни и политички живот Суботице, она је наставила породичну традицију ангажмана, али на свој јединствен начин.
Палата на Корзоу број 8 била је епицентар друштвеног живота Суботице. Ту је 18. септембра 1919. године одржан свечани ручак у част др Јована Цвијића, чувеног научника који је дошао да проучава прилике у Бајском трокуту. Током тог историјског сусрета, Цвијић је истакао: „Е могу Вам рећи, да Вама имамо много захвалити што је Суботица припала нашој Краљевини“.
Али Анастазија није била само домаћин друштвених догађаја. Као приложник Српске православне цркве и часница Добротворне задруге Српкиња, она је активно учествовала у организовању добротворних приредби. Чак је била ангажована и у избору за мис Суботице почетком 20. века, догађају који је био прави културни феномен тог времена.
Њена највећа страст била је помагање најрањивијима. Радила је у Народној кухињи „Добро дело“, која је делила оброке сиротињи, а Добротворна задруга Српкиња, чији је била део, стипендирала је девојчице лошијег материјалног стања које иначе не би имале прилику да се школују.
Анастазија није била само добротворка, била је и уметница. У листу Невен из децембра 1918. најављено је да ће 11. децембра наступити са другим уметницима и извести нумеру „Мирјано“ од Стевана Стојановића Мокрањца.
За свој непоколебљив добротворни рад одликована је орденом Светог Саве V степена, признањем које говори о томе колико је њен допринос био цењен у свом времену.
Трагично је што породица Манојловић није имала потомака. Своју кућу, познату као палату Манојловић, оставила је Српској православној црквеној општини у Суботици. Од 1995. године, када је поново основана Буњевачка матица, црква је дала простор на коришћење члановима овог удружења.
Данас, када се боримо за једнакост полова и женска права, прича Анастазије Манојловић подсећа нас да су жене одувек биле покретачи промена. Она није чекала да јој неко да прилику, сама ју је створила.
Њен живот је доказ да се правилно коришћена привилегија може претворити у алат за друштвену промену. У времену када су жене имале ограничене могућности, Анастазија Манојловић је успела да буде политичарка, добротворка, уметница и визионарка.
Можда је време да се сетимо да истинска величина није у томе што оставимо за собом, већ у томе колико живота дотакнемо док смо ту. Анастазија Манојловић је име које заслужује да буде уписано златним словима у историју Суботице, али и Србије.
С.Иршевић
Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинасиран је из буџета Министарства информисања и телекоминијација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.