БУЊЕВАЧКА КЊИЖЕВНИЦА Просвета, култура и сународнице – свето тројство Маре Ђорђевић Малагурски
Од свих седам жена које су имале право гласа на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи 25. новембра 1918. године, најмлађа је била Мара Ђорђевић Малагурски, која је тада имала свега 24 године.
Ова Суботичанка била је етнографкиња и књижевница, а потицала је из буњевачке породице Малагурски, која је била позната по друштвеном и политичком ангажованом раду и по залагањима за буњевачки народ.
У њеном одрастању важна фигура био је деда Иван Ицо Малагурски, који је био председник прве буњевачке културне институције – Пучке касине, основане 1878. године. Он се према свим својим потомцима, четири сина и једну ћерку, опходио исто, говорећи да су сва његова деца наследила једнако, „и кћерка исто као и синови”.
Мара је студирала енглески језик у Лондону, тако да је радила и као преводилац. Своје прве књижевне радове објављивала је у листу „Невен” већ 1912. године, користећи псеудоним Невенка.
Током Првог светског рата посветила се друштвено-политичкој пропаганди.
Удала се за краљевског официра Драгослава Ђорђевића, који је у Суботици био велики жупан и градоначелник.
Након присаједињења, Мара и Драгослав се селе у Београд, где активно раде на зближавању Буњеваца и Срба, као и на представљању буњевачке културе и ношње. Прву награду на књижевном конкурсу Српске краљевске академије наука и уметности у Београду добила је 1933. године као признање за свој списатељски рад.
Као тинејџерка од 17 лета, Мара Ђорђевић Малагурски основала је Буњевачко католичко дивојачко друштво и Дилетантско друштво 1911. године у Суботици, а касније је, 1927, учествовала у оснивању Буњевачке просветне матице и била њена прва председница. Спајајући своје сунораднице, организовала је бројне изложбе женских рукотворина, веза, а писала је и текстове за позоришне представе...
Из јавног живота се повукла по завршетку Другог светског рата, а преминула је у Београду 9. јула 1971. године.
Леа Радловачки
Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.