EVO KOJI GRAD U SRBIJI TRPI INVAZIJU BOGOMOLJKI! Šta se to čudno događa sa insektima?

Malo, malo, pa u samom centru Beograda od ovog leta građani nailaze na bogomoljke, ulaze im čak i u stanove, viđaju ih učestalo, čak i po dve, tri na terasi! A nekada je bilo potpuno nezamislivo ugledati makar jednu. Mnogi se pitaju šta se to čudno dešava sa insektima i da li je ovo naša nova normalnost, a odgovor na sva pitanja krije se u jednom meteorološkom fenomenu!

Klimatske promene, sve toplija leta i drastične promene vremena, neosporivo su povezane sa živim svetom. Ne samo da ljudi ove promene osećaju na svojoj koži, već i mnoge životinje i insekti.

Tako su se Beograđani ovog leta, pored intenzivnih tropskih talasa, često, i to u samom centru grada, susretali i sa bogomoljkama, koje je nekad bilo nezamislivo ugledati. Bilo ih je u kafićima, na prozorima, a kod nekih su dospele i u stanove.

Razlog njihovom sve češćem pojavljivanju u gradovima, kako je ranije navela dr Vesna Perić Mataruga iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", krije se u klimi.

Naime, dugi topli periodi tokom godine pogoduju širenju rasprostranjenja ovih insekata.

- Zbog toga se oni sve češće mogu naći u velikim gradovima kao toplotnim ostrvima, u kojima pronalaze hranu i zaklon - dodala je ona.

Kako je doktorka istakla, bogomoljke su potpuno bezopasne i izuzetno su korisni insekti, detaljnije o tome pogledajte u našoj odvojenoj vesti.

Inače, stručnjaci u više navrata pisali, da jun ovog leta, ne samo da je bio najtopliji, nego i najsušniji jun u Beogradu od 1888. godine kada su meteorolozi počeli da vode ovdašnju evidenciju o temperaturama.

Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, problem nije toliko u vrelim letima, koliko u blagim zimama.

- Najveći problem je zima, izgubile smo totalno zime. Zima je glavni faktor za regulaciju biljnog i životinjskog sveta. Kada bismo imali minus 20 stepeni zimi u Beogradu, ponovo bi se vratio balans koji je nekad postajao. Populacija insekata bila bi manja - objašnjava Ristić.

Takođe, prema njegovim rečima, leta su se poslednjih godina produžila što sa sobom donosi i prisustvo insekata u našoj neposrednoj blizini i tokom septembra, pa i oktobra.

- Leto se produžilo skoro mesec dana za razliku do prethodnih 30, 40 godina. Na planeti se postižu rekordi u temperaturama, pogotovo na Balkanu. Polako postajemo suptropska, tropska klima, poput Grčke klime.

Česti insekti su naša "nova normalnost"

Po svemu sudeći, sve veća rasprostranjenost insekata u naseljenim područjima postaće naša "nova normalnost".

- Nažalost, to je naša nova normalnost, velike su fluktuacije i ptica, ali i ljudi. I jedni i drugi prenose insekte. Zatim južni vetrovi iz Sahare uz pesak donose i različite insekte, pa i semena biljaka - dodaje Ristić.