ЕВО КОЈИ ГРАД У СРБИЈИ ТРПИ ИНВАЗИЈУ БОГОМОЉКИ! Шта се то чудно догађа са инсектима?
Продужено лето и блаже зиме доприносе ширењу распрострањености инсеката међу којима су и богомољке које улазе и у станове.
Мало, мало, па у самом центру Београда од овог лета грађани наилазе на богомољке, улазе им чак и у станове, виђају их учестало, чак и по две, три на тераси! А некада је било потпуно незамисливо угледати макар једну. Многи се питају шта се то чудно дешава са инсектима и да ли је ово наша нова нормалност, а одговор на сва питања крије се у једном метеоролошком феномену!
Климатске промене, све топлија лета и драстичне промене времена, неоспориво су повезане са живим светом. Не само да људи ове промене осећају на својој кожи, већ и многе животиње и инсекти.
Тако су се Београђани овог лета, поред интензивних тропских таласа, често, и то у самом центру града, сусретали и са богомољкама, које је некад било незамисливо угледати. Било их је у кафићима, на прозорима, а код неких су доспеле и у станове.
Разлог њиховом све чешћем појављивању у градовима, како је раније навела др Весна Перић Матаруга из Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", крије се у клими.
Наиме, дуги топли периоди током године погодују ширењу распрострањења ових инсеката.
- Због тога се они све чешће могу наћи у великим градовима као топлотним острвима, у којима проналазе храну и заклон - додала је она.
Како је докторка истакла, богомољке су потпуно безопасне и изузетно су корисни инсекти, детаљније о томе погледајте у нашој одвојеној вести.
Иначе, стручњаци у више наврата писали, да јун овог лета, не само да је био најтоплији, него и најсушнији јун у Београду од 1888. године када су метеоролози почели да воде овдашњу евиденцију о температурама.
Према речима метеоролога Ивана Ристића, проблем није толико у врелим летима, колико у благим зимама.
- Највећи проблем је зима, изгубиле смо тотално зиме. Зима је главни фактор за регулацију биљног и животињског света. Када бисмо имали минус 20 степени зими у Београду, поново би се вратио баланс који је некад постајао. Популација инсеката била би мања - објашњава Ристић.
Такође, према његовим речима, лета су се последњих година продужила што са собом доноси и присуство инсеката у нашој непосредној близини и током септембра, па и октобра.
- Лето се продужило скоро месец дана за разлику до претходних 30, 40 година. На планети се постижу рекорди у температурама, поготово на Балкану. Полако постајемо суптропска, тропска клима, попут Грчке климе.
Чести инсекти су наша "нова нормалност"
По свему судећи, све већа распрострањеност инсеката у насељеним подручјима постаће наша "нова нормалност".
- Нажалост, то је наша нова нормалност, велике су флуктуације и птица, али и људи. И једни и други преносе инсекте. Затим јужни ветрови из Сахаре уз песак доносе и различите инсекте, па и семена биљака - додаје Ристић.