SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA Svakome može da se pruži nada

Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na one oko njih. Međutim, podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem aktivnosti zasnovanih na dokazima, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava, 10. septembar, prilika je za podizanje svesti o samoubistvu i promovisanje akcija kroz proverene pristupe koji će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou – kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

U 2023. godini, u Vojvodini je zabeležena najniža stopa samoubistva od 2000. godine – 13,5/100.000 stanovnika. 

Promena narativa o samoubistvu ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene diskusije o samoubistvu. Pokretanjem ovih vitalnih pitanja možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti bolju kulturu razumevanja i podrške. Sprečavanje samoubistva je često moguće i svako je ključni igrač u prevenciji! Kroz određene aktivnosti možete učiniti da nekome taj mali doprinos i razlika bude presudna u najmračnijim trenucima - kao član društva, kao dete, kao roditelj, kao prijatelj, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom. 

- Samoubilačke misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do samoubistva su brojni i komplikovani. Nijedan pristup ne funkcioniše podjednako za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga senzitivnijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu doprineti. Ljudi koji imaju samoubilačke misli mogu sebe doživeti kao da su zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti. Pandemija kovid-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti.

Stvarajući nadu kroz aktivnosti u zajednici, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da ima nade, da nam je stalo i da ih želimo podržati – objašnjavaju u Institutu. 

Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi imamo ulogu u sprečavanju samoubistva, nebitno da li je ona mala ili velika. Možda nikada nećemo saznati kome smo i koliko pomogli i šta čini tu razliku između uloga. Svi možemo doći i pitati nekoga koga poznajemo kako se oseća i da li ima neki problem. Ne morate imati rešenja ili govoriti nekome šta da radi, ali jednostavno odvajanje vremena i prostora da saslušate nekoga o njegovim problemima ili samoubilačkim mislima može mu pomoći. Kratki razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj bliske povezanosti i nade u nekome ko se možda bori. 

- Rizik od pojave suicidnog ponašanja se može značajno umanjiti ako se brinemo jedni o drugima. Osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strpljenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem. Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo – navode u Institutu.

U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Međutim, taj težak unutrašnji osećaj da drugi izlaz, osim samoubistva, ne postoji, nije uvek podjednako intenzivan. Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošljiv.