СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА Свакоме може да се пружи нада

Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света. Светски дан превенције самоубистава, 10. септембар, прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу – кажу у Институту за јавно здравље Војводине.

У 2023. години, у Војводини је забележена најнижа стопа самоубиства од 2000. године – 13,5/100.000 становника. 

Промена наратива о самоубиству има за циљ да инспирише појединце, заједнице, организације и владе да се укључе у отворене и искрене дискусије о самоубиству. Покретањем ових виталних питања можемо срушити баријере, подићи свест и створити бољу културу разумевања и подршке. Спречавање самоубиства је често могуће и свако је кључни играч у превенцији! Кроз одређене активности можете учинити да некоме тај мали допринос и разлика буде пресудна у најмрачнијим тренуцима - као члан друштва, као дете, као родитељ, као пријатељ, као колега или као комшија. Сви можемо одиграти улогу у пружању подршке онима који доживљавају самоубилачку кризу или онима који су ожалошћени самоубиством. 

- Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности. Пандемија ковид-19 допринела је повећању осећаја изолације и угрожености.

Стварајући наду кроз активности у заједници, можемо сигнализирати људима који имају самоубилачке мисли да има наде, да нам је стало и да их желимо подржати – објашњавају у Институту. 

Свакоме можете помоћи и пружити наду показујући да вам је стало. Сви ми имамо улогу у спречавању самоубиства, небитно да ли је она мала или велика. Можда никада нећемо сазнати коме смо и колико помогли и шта чини ту разлику између улога. Сви можемо доћи и питати некога кога познајемо како се осећа и да ли има неки проблем. Не морате имати решења или говорити некоме шта да ради, али једноставно одвајање времена и простора да саслушате некога о његовим проблемима или самоубилачким мислима може му помоћи. Кратки разговори могу спасити животе и створити осећај блиске повезаности и наде у некоме ко се можда бори. 

- Ризик од појаве суицидног понашања се може значајно умањити ако се бринемо једни о другима. Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку. Треба бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. То подразумева пуно топлине, стрпљења и охрабрења, јер је отпочињање разговора на ту тему понекад непријатно и тешко. Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је “развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем. Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство – наводе у Институту.

У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван. Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив.