„Slovo i pismo su snaga“ SELAKOVIĆ NA VUKOVOM SABORU: Nove mere za ZAŠTITU ĆIRILICE

Selaković je naveo da u mere spadaju podsticaji ćiriličkim izdavačima, bolja poreska politika po pitanju upotrebe ćirilice na državnom nivou i bolja politika taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou, te bolji položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom.
 

Borićemo se za posebne podsticaje ćiriličkim izdavačima, za bolju poresku politiku kada je u pitanju upotreba ćirilice na državnom i bolju politiku taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou. Borićemo se za povlašćeni položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom, jer je nacionalna frekvencija javno dobro. Borićemo se da nije svejedno kojim pismom pišemo i da znamo da ako ćirilicu ne zaštitimo mi, to umesto nas neće učiniti niko, poručio je Selaković.
 

Ministar je podsetio da je i na prošlogodišnjem Vukovom saboru saopštio mere na kojima se radilo u godini za nama - otkupu knjiga isključivo na ćirilici za potrebe javnih biblioteka, razvoju ćiriličkih fontova, nabavci isključivo dvoazbučnih tastatura za sve korisnike javnih sredstava i javnu upravu.
 

Selaković je rekao i da je u Bajinoj Bašti ove godine na Dan slovenske pismenosti, svetih Ćirila i Metodija osnovan Muzej ćirilice, kako kaže, hram našeg pisma koji ne samo da čuva ćirilicu kao istorijsku starinu, već da je neguje kao našu današnjicu, da je unapređuje i promoviše kao našu budućnost. 
 

Ministar je dodao da je ranije donet Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru i upotrebi ćirilice. 
 

Ipak, najvažnije je da ćirilica živi u nama, a naročito u našoj deci. Da oni koji danas rastu, znaju da su slovo i pismo snaga, ono što je utemeljio naš Sveti Sava i ono što je obdelavao naš Vuk. To svima jeste, treba i mora da nam bude jedini putokaz, istakao je Selaković.
 

Ministar kulture je u besedi, između ostalog, istakao osobenost našeg jezika u čiriličnog pisma.
 

Kada pomislimo da je svejedno, kada pomislimo da je naš jezik samo jedan među mnogima, kada pomislimo to i za naše pismo, setimo se da smo mi po svoj prilici više njihovi nego oni naši. Da smo po njima tek svoji, rekao je Selaković.
 

On je dodao da "ne može biti svejedno ono što tolikima smeta, da moraju i nama da kažu da je svejedno, jer nije svejedno kojim pismom pišemo, i nije svejedno kojim su pisali naši preci i kojim će pisati naša deca".
 

Od toga da li ćemo razumeti koliko je ovo važno, zavisi mnogo toga u našoj kulturi, a neko bi rekao zavisi sve, zaključio je Selaković.