IZMENE I DOPUNE PLANA GENERALNE REGULACIJE CELINA 8 NA RANOM JAVNOM UVIDU Na mestu nekadašnje pančevačke Azotare biće Data centar
Prema izmenama i dopunama Plana generalne regulacije Celina 8 - Petrohemija, Azotara i Rafinerija u Pančevu, koja je stavljena na rani javni uvid, na prostoru nekadašnjeg industrijskog kompleksa HIP Azotare, koja se nalazi u okviru Južne industrijske zone, planirana je izgradnja Data centra.
Reč je o objektima u kojima je smeštena čitava infrastruktura kompjuterskih servera. Ovi centri opremljeni su jakim sistemima napajanja, hlađenja, ali i bezbednosti, jer se u njima skladište i procesuiraju ogromne količine podataka. Takve centre najčešće koriste privatne IT organizacije i telekomunikacione kompanije.
Prema dokumentaciji, najveći deo postojećih objekata hemijske industrije koje su korišćene za potrebe rada HIP Azotara biće uklonjeni, kako bi se na njihovom mestu podigli novi za potrebe Data centra, u kom bi moglo biti 250 i 400 zaposlenih. Među objektima koji su planirani da budu sršeni su pogon karbamida, skladište karbamida, lager tečnog azotnog đubriva (UAN), pogon KAN-a (kalcijum-amonijum-nitrat), pogon azotne kiseline, kao i silosi za skladištenje žitarica.
Zelene površine
Kao zaštitni pojas u odnosu na stambeno naselje Vojlovica zelenilo prema Spoljnostarčevačkoj ulici biće zadržano. U okviru blokova Data centra, planirane su zelene površine koje bi trebalo formirati tako da ne remete trase nadzemne i podzemne infrastrukture, dok će visoko i nisko rastinje, listopadno i zimzeleno, biti kombinovano sa travnatim površinama. Pri izboru vrsta zelenila vodiće se računa da osim dekorativnih svojstava sadnice budu u skladu sa uslovima sredine (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemljišta, prašinu, gasove).
Takođe, pogoni koji se nalaze u Bloku 6, koji je obuhvatao pogone za proizvodnju amonijaka (Amonijak 2 i skladište amonijaka, Amonijak 3) proizvodnju azotne kiseline i karbamida, a koji su već duže vreme van funkcije, neće se koristiti, te je njihovo uklanjanje se planira u drugoj fazi gradnje Data centra. Prostor ovog bloka je obeležen kao „zona ugroženosti od eksplozije”, odnosno radi se o radijusu eksplozije iz susednog petrohemijskog postrojenja u odnosu na predmetnu lokaciju, tako da na ovom prostoru iz tog razloga nisu planirani sadržaji Data centra.
Prema dokumentaciji, najveći deo postojećih objekata hemijske industrije koji su korišćeni za potrebe rada HIP Azotara biće uklonjeni, kako bi se na njihovom mestu podigli novi za potrebe Data centra, u kom bi moglo biti 250 i 400 zaposlenih
Na mestu uklonjenih objekata planirana je izgradnja Data centra, koji će zauzimati centralni deo kompleksa. Predviđeno je podizanje više objekata u okviru zatvorenog i ograđenog sistema, uključujući glavni objekat data centra, tehničke i pomoćne zgrade, kao i prateće energetske i rashladne kapacitete. Objekati su maksimalne visine 14 metara, odnosno imaju dve etaže od kojih je svaka visoka sedam metara. Sadržaje tog kompleksa bi činili Data centar sa maksimalno 336 generatora, gasno postrojenje i elektrana kapaciteta 650 megavata, zona otpada za privremeno skladištenje elektronskog otpada (serveri, diskovi, baterije), motornih ulja iz agregata, trafo ulja, filtera, hemikalija iz tretmana voda, komunalni i ambalažni otpad, trafostanice za obezbeđenje maksimalnog IT opterećenje od 650 megavata. Sam kompleks HIP Azatora čini nekoliko prostornih celina ili blokova u okviru kojih se nalaze procesna postrojenja, objekti pratećih sadržaja, procesne i komunalne infrastrukture, kao i objekti saobraćajne infrastukture.
Zaštita životne sredine
Osnovni preduslov kako bi se delotvorni zaštitila životna sredina potrebno je potpuno uklanjanje opasnih materija i demontaža svih pogona i postrojenja HIP Azotara. Prema izveštaju Interne komisije HIP Azotara, od septembra 2023. godine, pogoni koji se nalaze u Bloku 6 (amonijak 2 i skladište amonijaka, amonijak 3, azotna kiselina, karbamid), su van funkcije. Drugim rečima, stavljanjem van upotrebe pogona HIP Azotara, koji proizvode i skladište amonijak, značajno se smanjuje rizik od hemijskog udesa koji spada u udese četvrtog nivoa (regionalni nivo udesa).
Međutim, fabrike Južne industrijske zone su i međusobno povezane sistemima produktovoda, međukompleksnim cevovodima kojima se mogu iz jednog u drugi kompleks dopremati produkti neophodni za nesmetan rad svakog sistema ponaosob. Kompanije NIS a.d. Rafinerija nafte Pančevo, HIP Petrohemija i HIP Azotara su u prethodnom periodu bile povezane cevnim sistemom pare visokog i srednjeg pritiska. Prema informacijama iz HIP Azotara, ovi sistemi nisu više u funkciji, osim gasovoda kojim je HIP Petrohemija povezana sa GMRS koja je u krugu HIP Azotara.
Sudbina jugoslovenskog giganta
Hemijska industrija Pančevo osnovana je1962. godine, a 1975. je podeljena je na dve kompanije koje se nalaze u neposrednoj blizini - HIP-Azotara i HIP Petrohemija. Objekti Azotare su gađani i bombardovani tokom NATO bombardovanja Jugoslavije i procenjuje se da je tada oko 250 tona tečnog amonijaka iscurilo u zemlju i u sisteme za otpadne vode. U aprilu 2006. HIP-Azotara je privatizovana i prodata litvansko-srpskom konzorcijumu, koji čine Arvi & Co, Sanitex, and Univerzal-holding za 13,1 milion evra. Ta privatizacija je otkazana u 2009. godine i 55 miliona evra duga je pretvoreno u vlasničke akcije, a Srbijagas je trebala da postane većinski akcionar sa 81,6 odsto. U aprilu 2012. godine je otpisano 130 miliona evra duga, a naredne godine Srbijagas je i formalno preuzeo HIP Azotaru. Od 2018. do 2021. godine, preduzeće je bilo u stečajnom postupku, kada ju je za 5,5 miliona evra kupio „Promist” iz Novog Sada.
S obzirom na specifičnost objekta može se pojaviti potreba za značajnijim kapacitetima vode za rashlađivanje. Po tom pitanju ostavlja se mogućnost planiranja dodatno čak i rashladni tornjevi ukupnog kapaciteta 5.900 kubnih metara na čas koja je u cirkulaciji. Određeni elementi postojeće infrastrukture ostaju u upotrebi i prilagođavaju se budućim potrebama. Imajući u vidu stečene urbanističke obaveze, prirodne karakteristike lokacije, važeće propise u oblastima koje regulišu ovu oblast u pogledu tehnologije, zaštite prirode i zaštite životne sredine, poboljšanje kvaliteta životne sredine i uvođenje mera njene zaštite.