ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЦЕЛИНА 8 НА РАНОМ ЈАВНОМ УВИДУ На месту некадашње панчевачке Азотаре биће Дата центар
Према изменама и допунама Плана генералне регулације Целина 8 - Петрохемија, Азотара и Рафинерија у Панчеву, која је стављена на рани јавни увид, на простору некадашњег индустријског комплекса ХИП Азотаре, која се налази у оквиру Јужне индустријске зоне, планирана је изградња Дата центра.
Реч је о објектима у којима је смештена читава инфраструктура компјутерских сервера. Ови центри опремљени су јаким системима напајања, хлађења, али и безбедности, јер се у њима складиште и процесуирају огромне количине података. Такве центре најчешће користе приватне ИТ организације и телекомуникационе компаније.
Према документацији, највећи део постојећих објеката хемијске индустрије које су коришћене за потребе рада ХИП Азотара биће уклоњени, како би се на њиховом месту подигли нови за потребе Дата центра, у ком би могло бити 250 и 400 запослених. Међу објектима који су планирани да буду сршени су погон карбамида, складиште карбамида, лагер течног азотног ђубрива (УАН), погон КАН-а (калцијум-амонијум-нитрат), погон азотне киселине, као и силоси за складиштење житарица.
Зелене површине
Као заштитни појас у односу на стамбено насеље Војловица зеленило према Спољностарчевачкој улици биће задржано. У оквиру блокова Дата центра, планиране су зелене површине које би требало формирати тако да не ремете трасе надземне и подземне инфраструктуре, док ће високо и ниско растиње, листопадно и зимзелено, бити комбиновано са травнатим површинама. При избору врста зеленила водиће се рачуна да осим декоративних својстава саднице буду у складу са условима средине (отпорност на збијеност тла, водни капацитет земљишта, прашину, гасове).
Такође, погони који се налазе у Блоку 6, који је обухватао погоне за производњу амонијака (Амонијак 2 и складиште амонијака, Амонијак 3) производњу азотне киселине и карбамида, а који су већ дуже време ван функције, неће се користити, те је њихово уклањање се планира у другој фази градње Дата центра. Простор овог блока је обележен као „зона угрожености од експлозије”, односно ради се о радијусу експлозије из суседног петрохемијског постројења у односу на предметну локацију, тако да на овом простору из тог разлога нису планирани садржаји Дата центра.
Према документацији, највећи део постојећих објеката хемијске индустрије који су коришћени за потребе рада ХИП Азотара биће уклоњени, како би се на њиховом месту подигли нови за потребе Дата центра, у ком би могло бити 250 и 400 запослених
На месту уклоњених објеката планирана је изградња Дата центра, који ће заузимати централни део комплекса. Предвиђено је подизање више објеката у оквиру затвореног и ограђеног система, укључујући главни објекат дата центра, техничке и помоћне зграде, као и пратеће енергетске и расхладне капацитете. Објекати су максималне висине 14 метара, односно имају две етаже од којих је свака висока седам метара. Садржаје тог комплекса би чинили Дата центар са максимално 336 генератора, гасно постројење и електрана капацитета 650 мегавата, зона отпада за привремено складиштење електронског отпада (сервери, дискови, батерије), моторних уља из агрегата, трафо уља, филтера, хемикалија из третмана вода, комунални и амбалажни отпад, трафостанице за обезбеђење максималног ИТ оптерећење од 650 мегавата. Сам комплекс ХИП Азатора чини неколико просторних целина или блокова у оквиру којих се налазе процесна постројења, објекти пратећих садржаја, процесне и комуналне инфраструктуре, као и објекти саобраћајне инфрастуктуре.
Заштита животне средине
Основни предуслов како би се делотворни заштитила животна средина потребно је потпуно уклањање опасних материја и демонтажа свих погона и постројења ХИП Азотара. Према извештају Интерне комисије ХИП Азотара, од септембра 2023. године, погони који се налазе у Блоку 6 (амонијак 2 и складиште амонијака, амонијак 3, азотна киселина, карбамид), су ван функције. Другим речима, стављањем ван употребе погона ХИП Азотара, који производе и складиште амонијак, значајно се смањује ризик од хемијског удеса који спада у удесе четвртог нивоа (регионални ниво удеса).
Међутим, фабрике Јужне индустријске зоне су и међусобно повезане системима продуктовода, међукомплексним цевоводима којима се могу из једног у други комплекс допремати продукти неопходни за несметан рад сваког система понаособ. Компаније НИС а.д. Рафинерија нафте Панчево, ХИП Петрохемија и ХИП Азотара су у претходном периоду биле повезане цевним системом паре високог и средњег притиска. Према информацијама из ХИП Азотара, ови системи нису више у функцији, осим гасовода којим је ХИП Петрохемија повезана са ГМРС која је у кругу ХИП Азотара.
Судбина југословенског гиганта
Хемијска индустрија Панчево основана је1962. године, а 1975. је подељена је на две компаније које се налазе у непосредној близини - ХИП-Азотара и ХИП Петрохемија. Објекти Азотаре су гађани и бомбардовани током НАТО бомбардовања Југославије и процењује се да је тада око 250 тона течног амонијака исцурило у земљу и у системе за отпадне воде. У априлу 2006. ХИП-Азотара је приватизована и продата литванско-српском конзорцијуму, који чине Arvi & Co, Sanitex, and Univerzal-holding за 13,1 милион евра. Та приватизација је отказана у 2009. године и 55 милиона евра дуга је претворено у власничке акције, а Србијагас је требала да постане већински акционар са 81,6 одсто. У априлу 2012. године је отписано 130 милиона евра дуга, а наредне године Србијагас је и формално преузео ХИП Азотару. Од 2018. до 2021. године, предузеће је било у стечајном поступку, када ју је за 5,5 милиона евра купио „Промист” из Новог Сада.
С обзиром на специфичност објекта може се појавити потреба за значајнијим капацитетима воде за расхлађивање. По том питању оставља се могућност планирања додатно чак и расхладни торњеви укупног капацитета 5.900 кубних метара на час која је у циркулацији. Одређени елементи постојеће инфраструктуре остају у употреби и прилагођавају се будућим потребама. Имајући у виду стечене урбанистичке обавезе, природне карактеристике локације, важеће прописе у областима које регулишу ову област у погледу технологије, заштите природе и заштите животне средине, побољшање квалитета животне средине и увођење мера њене заштите.