POSLEDNJE ZANATSKE PEKARE ČUVAJU TRADICIJU I BORE SE ZA OPSTANAK Miris svežeg testa i peciva duboko urezan u sećanje starih Novosađana

Ujutru su se pravile gužve pred lokalima, a miris kvasca i pečenog testa širio se gradom. 

- Bilo je to vreme kada je pekar znao svaku mušteriju po imenu - kaže profesor u penziji Radovan Milić. - Ako dete nije imalo sitno da plati kiflu, upisivalo se u svesku pa bi roditelji izmirili dug krajem meseca. To je bila toplina i ljudskost koju današnje pekare nemaju.

Razlozi nestajanja malih zanatskih pekara su višestruki. Pre svega rast troškova. Brašno, struja, gas i porezi sve su skuplji. Male radnje ne mogu da se bore sa velikim lancima koji nabavljaju namirnice na veliko i imaju bolju pregovaračku poziciju. 

- Nama malim pekarima ne isplati se da radimo 24 sata dnevno jer su troškovi, plate za radnike i porez preskupi - objašnjava pekar sa Podbare. - Ljudi se muče, mnogi su zatvorili jer nisu mogli da plate zakup ili da isprate konkurenciju. Danas opstaju samo oni koji imaju specijalizovanu ponudu – zanatske hlebove, domaće pite, nešto što ne može da se kupi bilo gde.

Na Salajci jedna porodična pekara i dalje pravi domaće pite po receptu bake iz pedesetih. Na Limanu, druga, nudi integralne hlebove i kroasane bez aditiva

Kako je objasnio franšize imaju prednosti - duže radno vreme, brzu uslugu i niže cene. Ipak, mnogi građani se slažu da ukus nije isti.

Za starije generacije pekare nisu bile samo mesta za kupovinu, već i važan deo svakodnevnog života.

- U vreme nestašica 90-ih, pekare su bile spas. Pekar bi nam sačuvao veknu hleba, iako ga nije bilo dovoljno za sve - kazala je Vesna Mitić. - Danas su ljudi otuđeni, niko nikog ne poznaje, samo uzmeš kesu i odeš.

I dok Novi Sad dobija sve više velikih lanaca, sećanje na male pekare ostaje duboko urezano u memoriji građana. 

- Miris kroasana u pet ujutru, kada se vraćaš iz noćne smene - to je nešto što ne može da se zaboravi - kaže vozač gradskog autobusa.

Uprkos svemu, u gradu još postoje male radnje koje se trude da održe tradiciju. Na Salajci jedna porodična pekara i dalje pravi domaće pite po receptu bake iz pedesetih. Na Limanu, druga, nudi integralne hlebove i kroasane bez aditiva. Njihove mušterije su verne i dolaze iz drugih delova grada samo zbog ukusa.