ПОСЛЕДЊЕ ЗАНАТСКЕ ПЕКАРЕ ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈУ И БОРЕ СЕ ЗА ОПСТАНАК Мирис свежег теста и пецива дубоко урезан у сећање старих Новосађана
Старији Новосађани сећају се времена када је свака улица имала бар једну пекару.
Ујутру су се правиле гужве пред локалима, а мирис квасца и печеног теста ширио се градом.
- Било је то време када је пекар знао сваку муштерију по имену - каже професор у пензији Радован Милић. - Ако дете није имало ситно да плати кифлу, уписивало се у свеску па би родитељи измирили дуг крајем месеца. То је била топлина и људскост коју данашње пекаре немају.
Разлози нестајања малих занатских пекара су вишеструки. Пре свега раст трошкова. Брашно, струја, гас и порези све су скупљи. Мале радње не могу да се боре са великим ланцима који набављају намирнице на велико и имају бољу преговарачку позицију.
- Нама малим пекарима не исплати се да радимо 24 сата дневно јер су трошкови, плате за раднике и порез прескупи - објашњава пекар са Подбаре. - Људи се муче, многи су затворили јер нису могли да плате закуп или да испрате конкуренцију. Данас опстају само они који имају специјализовану понуду – занатске хлебове, домаће пите, нешто што не може да се купи било где.
На Салајци једна породична пекара и даље прави домаће пите по рецепту баке из педесетих. На Лиману, друга, нуди интегралне хлебове и кроасане без адитива
Како је објаснио франшизе имају предности - дуже радно време, брзу услугу и ниже цене. Ипак, многи грађани се слажу да укус није исти.
За старије генерације пекаре нису биле само места за куповину, већ и важан део свакодневног живота.
- У време несташица 90-их, пекаре су биле спас. Пекар би нам сачувао векну хлеба, иако га није било довољно за све - казала је Весна Митић. - Данас су људи отуђени, нико никог не познаје, само узмеш кесу и одеш.
И док Нови Сад добија све више великих ланаца, сећање на мале пекаре остаје дубоко урезано у меморији грађана.
- Мирис кроасана у пет ујутру, када се враћаш из ноћне смене - то је нешто што не може да се заборави - каже возач градског аутобуса.
Упркос свему, у граду још постоје мале радње које се труде да одрже традицију. На Салајци једна породична пекара и даље прави домаће пите по рецепту баке из педесетих. На Лиману, друга, нуди интегралне хлебове и кроасане без адитива. Њихове муштерије су верне и долазе из других делова града само због укуса.