OVE ŽIVOTINJE TRČE, LETE I PARE SE – ČAK I KAD IZGUBE GLAVU Rekorder petlić Majk, koji je poživeo još neverovatnih 18 meseci

To se dešava prvenstveno zbog fizioloških razlika između pojedinih vrsta i ljudi, a te razlike postoje u metabolizmu, cirkulaciji, veličini i obliku mozga, pa čak i u sposobnosti regeneracije i ponovnog rasta. 

U svemu tome ponekad je uključen i element čiste sreće, kao kod čuvene kokoške koja je prva na listi 10 životinja koje mogu izvesno vreme da žive bez glave.

1. Kokoška

Listu životinja koje izvesno vreme mogu da žive bez glave "otvara" kokoška. Priča i ujedno popularna izreka "trči kao pile bez glave" potiču od neverovatnog slučaja pileta po imenu Majk koje je, uprkos tome što mu je bila odsečena glava, živelo još neverovatnih 18 meseci! 

Kako je ostalo zabeleženo u enciklopediji Britanika, farmer Lojd Olsen iz Fruite (Kolorado) je 10. septembra 1945. godine pripremao piliće za prodaju na pijaci, kada je jedno pile odsečene glave počelo da trči po dvorištu. Olsen je pile, koje je nazvao Majk, ostavio u kutiju na tremu i sledećeg jutra video da je još živo. Majk je preživeo jer se veći deo mozga pileta nalazi u potiljku, iza očiju. Olsen je odsekao veći deo Majkove glave, ali je ostavio deo mozga koji je kontrolisao disanje, varenje i druge telesne funkcije.

Iako je bio obezglavljen, Majku je veliki deo moždanog stabla ostao netaknut, što mu je omogućilo da i dalje obavlja mnoge osnovne funkcije i ostane iznenađujuće zdrav. Majk drži rekord za najduže preživelo pile bez glave, ali nije jedini. Nije neuobičajeno da neuroni nastave da se aktiviraju nakon odsecanja glave kod kokošaka, a ponekad mogu i nakratko da trče unaokolo. Ali ovde je reč o vremenu od 15 minuta, ne o periodu blizu 18 meseci, tako da je Majk zaista bio izuzetan.

2. Bubašvaba

Sposobnost bubašvabe da preživi bez glave je impresivna, jer je poznato da ovi izdržljivi insekti žive nedeljama nakon obezglavljivanja. To se događa delimično zato što insekti ne dišu kroz nos i usta, već kroz otvore (spirakule) na grudnom košu i abdomenu. Insektima krvni pritisak ne funkcioniše kao ljudima, zbog otvorenog cirkulatornog sistema zahvaljujući kome im se krv brzo zgrušava nakon što im se glava odstrani, pa oni ne krvare.

3. Osa

Slično bubašvabama, fiziologija osa znači da ne uginu odmah nakon odsecanja glave. Osim razlika u krvnom pritisku i organima za disanje, insekti imaju drugačiji nervni sistem: iako njihova glava sadrži važne delove nervnog sistema, oni imaju grupe nerava i na drugim delovima tela. Upravo oni omogućavaju reakcije na stimulanse, kretanje, pa čak i let bez glave. Ovo posebno pokazuje važnost ventralne nervne vrpce, glavne komponente nervnog sistema insekata koja se proteže duž tela. Činjenica da mnogi insekti i dalje mogu da hodaju, da se neguju, pa čak i da se pare bez mozga, ukazuje na to da je ova vrpca sposobna sama da obavlja složene funkcije.

4. Aksolotl

Aksolotl možda ne bi preživeo odsecanje glave, ali ima izvanrednu sposobnost regeneracije. Ovi salamanderi mogu da regenerišu skoro svaki deo tela ili organ, od nedostajućih udova do izgubljenih repova i srca. Aksolotl takođe može da regeneriše svoj mozak: studije su pokazale da je u stanju da regeneriše delove svog mozga, čak i ako je veliki deo uklonjen, ali se smatra i da većina njih gubi ovu sposobnost kako se razvijaju u odrasle jedinke.

5. Bogomoljka

Verovatno znate da ženke bogomoljke često odgrizu glavu svom partneru posle ljubavnog čina, ali da li znate da mužjak ne umire odmah? Veća ženka bogomoljke to radi ne samo nakon parenja, već često i tokom tog čina, bezbrižno žvaćući mužjakovu glavu. Ovo ne ometa njegovu ulogu, jer mužjaci bez glave mogu da nastave sa parenjem, a kod nekih vrsta odsecanje glave natera mužjake da "to" rade efikasnije.

6. Zvečarka

Šta može da uradi glava neke životinje koja ostane bez tela? Možda ćete biti iznenađeni (i užasnuti) kada saznate da čak ni odsecanje glave nije dovoljno da otrovnu zmiju učini bezopasnom. Jedan nesrećni Teksašanin je to naučio na teži način kada je, nakon što je odsekao glavu zvečarki u svojoj bašti, posegnuo za njom da je se reši samo nekoliko minuta kasnije. 

Na njegovo veliko iznenađenje, glava se zakačila za njegovu ruku i isporučila potencijalno smrtonosnu dozu otrova. Srećom, spasao ga je protivotrov. Iako se glava zmije i dalje ponašala kao da je živa, njena reakcija bila je nevoljna i nije mogla da kontroliše količinu isporučenog otrova. Smatra se da zmije, kojima nije potrebno mnogo kiseonika za hranjenje mozga, mogu da žive nekoliko minuta ili čak par sati nakon odstranjivanja glave.

7. Žaba

Anegdotski izveštaji ukazuju na to da žabe, posle neprijatnog susreta sa kosilicom ili prirodnim predatorom, mogu da skakuću izvesno vreme nakon što izgube glavu. Kao i kod pileta Majka, ovo se verovatno dešava kada dovoljno moždanog stabla ostane netaknuto. Moždano stablo upravlja mnogim funkcijama tela i stoga teoretski, čak i kad drugi delovi mozga nestanu, telo može preživeti i prirodno se kretati. Ono što verovatno ubija bezglave žabe jeste nemogućnost da jedu i piju, kao i činjenica da tako postaju još bolja meta predatorima.

8. Pljosnati crvi

Pljosnati crvi su pravi majstori regeneracije. Poznata priča kaže da ako presečete glistu na pola, dobijate dva crva. Kad je reč o realnosti, sve što biste ovim činom dobili je mrtva glista. Pljosnati crvi mogu da obnove bilo koji deo svog tela nakon amputacije zahvaljujući odraslim matičnim ćelijama koje se nalaze u njihovim telima i proizvode nove, specijalizovane ćelije.

9. Vatreni mravi

Vatreni mravi mogu da lutaju, iako ne striktno bez glave (u početku), već bez mozga: ovo dolazi kao jeziv rezultat zaraze parazitom zvanim forid muva. Ova mini muva polaže jaja u grudima nesrećnih vatrenih mrava i kad se jaje izlegne, crv se probija do glave mrava i guta njegov mozak. Kad u glavi mrava ne ostane ništa osim šupljine, mrav će i dalje lutati, mada besciljno, a glava mrava zombija, oko mesec dana nakon zaraze, jednostavno otpadne i tad mravu dođe kraj.

10. Kornjača

Kornjače su još jedna vrsta koja, kako se tvrdi, može da živi bez mozga. U 17. veku, italijanski prirodnjak Frančesko Redi, koji se smatra osnivačem eksperimentalne biologije, sproveo je jezivi eksperiment na kornjači koji je uključivao potpuno uklanjanje njenog mozga. Uprkos uklanjanju svakog delića mozga i čišćenju šupljine, kornjača nije uginula, već je živela još šest meseci. Redi je zatim odlučio da potpuno ukloni glavu kornjači i ona je živela ukupno 23 dana. Smatra se da je sposobnost kornjača i drugih životinja da žive tako dugo bez glave delimično posledica njihovog sporog metabolizma.