ОВЕ ЖИВОТИЊЕ ТРЧЕ, ЛЕТЕ И ПАРЕ СЕ – ЧАК И КАД ИЗГУБЕ ГЛАВУ Рекордер петлић Мајк, који је поживео још невероватних 18 месеци

То се дешава првенствено због физиолошких разлика између појединих врста и људи, а те разлике постоје у метаболизму, циркулацији, величини и облику мозга, па чак и у способности регенерације и поновног раста. 

У свему томе понекад је укључен и елемент чисте среће, као код чувене кокошке која је прва на листи 10 животиња које могу извесно време да живе без главе.

1. Кокошка

Листу животиња које извесно време могу да живе без главе "отвара" кокошка. Прича и уједно популарна изрека "трчи као пиле без главе" потичу од невероватног случаја пилета по имену Мајк које је, упркос томе што му је била одсечена глава, живело још невероватних 18 месеци! 

Како је остало забележено у енциклопедији Британика, фармер Лојд Олсен из Фруите (Колорадо) је 10. септембра 1945. године припремао пилиће за продају на пијаци, када је једно пиле одсечене главе почело да трчи по дворишту. Олсен је пиле, које је назвао Мајк, оставио у кутију на трему и следећег јутра видео да је још живо. Мајк је преживео јер се већи део мозга пилета налази у потиљку, иза очију. Олсен је одсекао већи део Мајкове главе, али је оставио део мозга који је контролисао дисање, варење и друге телесне функције.

Иако је био обезглављен, Мајку је велики део можданог стабла остао нетакнут, што му је омогућило да и даље обавља многе основне функције и остане изненађујуће здрав. Мајк држи рекорд за најдуже преживело пиле без главе, али није једини. Није неуобичајено да неурони наставе да се активирају након одсецања главе код кокошака, а понекад могу и накратко да трче унаоколо. Али овде је реч о времену од 15 минута, не о периоду близу 18 месеци, тако да је Мајк заиста био изузетан.

2. Бубашваба

Способност бубашвабе да преживи без главе је импресивна, јер је познато да ови издржљиви инсекти живе недељама након обезглављивања. То се догађа делимично зато што инсекти не дишу кроз нос и уста, већ кроз отворе (спиракуле) на грудном кошу и абдомену. Инсектима крвни притисак не функционише као људима, због отвореног циркулаторног система захваљујући коме им се крв брзо згрушава након што им се глава одстрани, па они не крваре.

3. Оса

Слично бубашвабама, физиологија оса значи да не угину одмах након одсецања главе. Осим разлика у крвном притиску и органима за дисање, инсекти имају другачији нервни систем: иако њихова глава садржи важне делове нервног система, они имају групе нерава и на другим деловима тела. Управо они омогућавају реакције на стимулансе, кретање, па чак и лет без главе. Ово посебно показује важност вентралне нервне врпце, главне компоненте нервног система инсеката која се протеже дуж тела. Чињеница да многи инсекти и даље могу да ходају, да се негују, па чак и да се паре без мозга, указује на то да је ова врпца способна сама да обавља сложене функције.

4. Аксолотл

Аксолотл можда не би преживео одсецање главе, али има изванредну способност регенерације. Ови саламандери могу да регенеришу скоро сваки део тела или орган, од недостајућих удова до изгубљених репова и срца. Аксолотл такође може да регенерише свој мозак: студије су показале да је у стању да регенерише делове свог мозга, чак и ако је велики део уклоњен, али се сматра и да већина њих губи ову способност како се развијају у одрасле јединке.

5. Богомољка

Вероватно знате да женке богомољке често одгризу главу свом партнеру после љубавног чина, али да ли знате да мужјак не умире одмах? Већа женка богомољке то ради не само након парења, већ често и током тог чина, безбрижно жваћући мужјакову главу. Ово не омета његову улогу, јер мужјаци без главе могу да наставе са парењем, а код неких врста одсецање главе натера мужјаке да "то" раде ефикасније.

6. Звечарка

Шта може да уради глава неке животиње која остане без тела? Можда ћете бити изненађени (и ужаснути) када сазнате да чак ни одсецање главе није довољно да отровну змију учини безопасном. Један несрећни Тексашанин је то научио на тежи начин када је, након што је одсекао главу звечарки у својој башти, посегнуо за њом да је се реши само неколико минута касније. 

На његово велико изненађење, глава се закачила за његову руку и испоручила потенцијално смртоносну дозу отрова. Срећом, спасао га је противотров. Иако се глава змије и даље понашала као да је жива, њена реакција била је невољна и није могла да контролише количину испорученог отрова. Сматра се да змије, којима није потребно много кисеоника за храњење мозга, могу да живе неколико минута или чак пар сати након одстрањивања главе.

7. Жаба

Анегдотски извештаји указују на то да жабе, после непријатног сусрета са косилицом или природним предатором, могу да скакућу извесно време након што изгубе главу. Као и код пилета Мајка, ово се вероватно дешава када довољно можданог стабла остане нетакнуто. Мождано стабло управља многим функцијама тела и стога теоретски, чак и кад други делови мозга нестану, тело може преживети и природно се кретати. Оно што вероватно убија безглаве жабе јесте немогућност да једу и пију, као и чињеница да тако постају још боља мета предаторима.

8. Пљоснати црви

Пљоснати црви су прави мајстори регенерације. Позната прича каже да ако пресечете глисту на пола, добијате два црва. Кад је реч о реалности, све што бисте овим чином добили је мртва глиста. Пљоснати црви могу да обнове било који део свог тела након ампутације захваљујући одраслим матичним ћелијама које се налазе у њиховим телима и производе нове, специјализоване ћелије.

9. Ватрени мрави

Ватрени мрави могу да лутају, иако не стриктно без главе (у почетку), већ без мозга: ово долази као језив резултат заразе паразитом званим форид мува. Ова мини мува полаже јаја у грудима несрећних ватрених мрава и кад се јаје излегне, црв се пробија до главе мрава и гута његов мозак. Кад у глави мрава не остане ништа осим шупљине, мрав ће и даље лутати, мада бесциљно, а глава мрава зомбија, око месец дана након заразе, једноставно отпадне и тад мраву дође крај.

10. Корњача

Корњаче су још једна врста која, како се тврди, може да живи без мозга. У 17. веку, италијански природњак Франческо Реди, који се сматра оснивачем експерименталне биологије, спровео је језиви експеримент на корњачи који је укључивао потпуно уклањање њеног мозга. Упркос уклањању сваког делића мозга и чишћењу шупљине, корњача није угинула, већ је живела још шест месеци. Реди је затим одлучио да потпуно уклони главу корњачи и она је живела укупно 23 дана. Сматра се да је способност корњача и других животиња да живе тако дуго без главе делимично последица њиховог спорог метаболизма.