NESTAJU I POSLEDNJI OBRISI PANONSKOG MORA? U Mađarskoj se pojavilo dosad neviđeno ostrvo u jezeru USLED ZNAČAJNOG PADA VODOSTAJA

Ovaj neobičan događaj samo je jedan od mnogih alarmantnih znakova koji pokazuju kako klimatske promene preoblikuju životnu sredinu Mađarske. Svet kakav smo poznavali nestaje - ruši se pred našim očima.

Klima na Zemlji nikada nije bila statična. Ledena doba i topliji periodi smenjivali su se tokom milenijuma, a promene su se odvijale postepeno, kroz vekove ili duže. Danas, međutim, ljudska aktivnost pokreće globalno zagrevanje neviđenom brzinom - gotovo trenutnom u geološkim razmerama. Ovaj nagli pomak ostavlja ekosistemima i društvima veoma malo vremena za prilagođavanje. Posledice nisu ograničene na polarne ili tropske oblasti, već su vidljive i u Mađarskoj, piše "Blik".

Brojna jezera u Mađarskoj već presušila

Novoformirana prevlaka u jezeru kod Tihanja jasno pokazuje ovu realnost. Nivo vode toliko je opao da se pojavilo novo kopno. Prema izveštaju i fotografijama na mađarskom "Balatontipu", priroda je i ranije bila krivac za ovakve neobične situacije. Primera radi, 1944. godine poplave su pretile kućama pored jezera. Ipak, za razliku od ranijih godina, ovog puta su mnoga jezera u Velikoj mađarskoj ravnici tokom leta potpuno presušila.

Jezera, koja su nekada bila živopisna staništa ptica, riba i insekata, sada nestaju. Jezero Velence takođe se bori sa stalno niskim vodostajem i cvetanjem algi koje plitke delove pretvaraju u zelenu masu, ugrožavajući vodeni svet. 

U junu se slična pojava algi javila i na Balatonu, a turisti su prijavljivali pojavu algi duž više obala. I pored toga što je prethodni period bio neuobičajeno hladniji, plavozelene alge naglo su se razmnožile. Topla, stajaća voda uzrokuje prekomerni rast fitoplanktona, iscrpljuje kiseonik i ugrožava ribe. Za kupače i turizam, voda puna algi ne samo da je neprivlačna, već može izazvati i iritacije kože. 

Do sredine leta, u Balatonu je nedostajalo stotine miliona kubnih metara vode. Potom se, gotovo kao biblijska pošast, pojavila nezapamćena najezda biljnih komaraca zbog kojih je nebo iznad obale postalo tamno. Ovi sitni insekti ne ujedaju, ali su izuzetno naporni i odvraćaju posetioce od boravka na jezeru. Ova pojava direktno je povezana sa pogoršanjem kvaliteta vode i cvetanjem algi, što dodatno potvrđuje probleme jezera. 

Balaton is having a really bad problem this year with flies breeding on the lake. Hard to explain how bad it is until you witness it! pic.twitter.com/h7WGrPtBiJ

— Simon Patterson (@denkmit) August 23, 2025

Nezamislive posledice po poljoprivredu i stočarstvo, dok cene skaču 

Stručnjaci upozoravaju da je oko 80 odsto mađarskih šuma u opasnosti. Smreka i bukva gotovo će nestati u narednim decenijama, jer ne mogu da izdrže vruća, suva leta. Očekuje se da će invazivne vrste zameniti autohtone šume, drastično menjajući pejzaž. 

Uticaj klimatskih promena ne ograničava se samo na prirodu, već pogađa i poljoprivredu. Mađarska poljoprivreda poslednjih godina trpi sve veću štetu od suše. Prošle godine izgubljena je trećina roda kukuruza - stotine hiljada hektara, a veliki deo useva na njivama je uništen. 

Ovaj gubitak ne pogađa samo poljoprivrednike, već i stočarstvo, jer je kukuruz ključna stočna hrana. Ni suncokret u okrugu Beš nije izdržao prošlogodišnju letnju žegu. Rast cena hrane direktno je povezan sa ovim klimatskim posledicama. Mnogi poljoprivrednici već prelaze na kulture otporne na sušu, što jasno pokazuje da tradicionalne metode i usevi više ne odgovaraju promenjenim klimatskim uslovima. 

Temperature će biti i do 47 stepeni!

Klimatske promene pojačavaju i toplotne talase. Tropske noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa, postaju sve češće, naročito u Budimpešti zbog efekta urbanog toplotnog ostrva, gde asfalt i beton upijaju toplotu. To sprečava telo da se adekvatno odmori i povećava rizik od problema sa cirkulacijom i toplotnog udara, posebno kod starijih ljudi.

Ovo leto oborilo je temperaturne rekorde i donelo ekstremne vremenske pojave širom Mađarske. U najtoplijim danima temperatura je prelazila 40 stepeni Celzijusa na više lokacija, rušeći decenijske rekorde. Rekordi su oboreni 26. juna - u selu Kibekhaza temperatura je dostigla 39,7 podeok, a u Ujpeštu je izmereno 39,5. Kerešladanj je zabeležio 39,9 stepeni, što je takođe novi rekord. 

Toplotni talasi postali su učestaliji i intenzivniji tokom letnjih meseci - jasan dokaz klimatskih promena u ovom regionu. Ekstremi u temperaturi i suši već predstavljaju ozbiljan izazov za poljoprivredu i svakodnevni život. Klimatski modeli predviđaju da će u drugoj polovini ovog veka temperature ostati visoke, a letnji maksimumi na Velikoj mađarskoj ravnici mogli bi da dostignu čak 46-47 stepeni Celzijusa.

(Blic.rs)