НЕСТАЈУ И ПОСЛЕДЊИ ОБРИСИ ПАНОНСКОГ МОРА? У Мађарској се појавило досад невиђено острво у језеру УСЛЕД ЗНАЧАЈНОГ ПАДА ВОДОСТАЈА

Овај необичан догађај само је један од многих алармантних знакова који показују како климатске промене преобликују животну средину Мађарске. Свет какав смо познавали нестаје - руши се пред нашим очима.

Клима на Земљи никада није била статична. Ледена доба и топлији периоди смењивали су се током миленијума, а промене су се одвијале постепено, кроз векове или дуже. Данас, међутим, људска активност покреће глобално загревање невиђеном брзином - готово тренутном у геолошким размерама. Овај нагли помак оставља екосистемима и друштвима веома мало времена за прилагођавање. Последице нису ограничене на поларне или тропске области, већ су видљиве и у Мађарској, пише "Блик".

Бројна језера у Мађарској већ пресушила

Новоформирана превлака у језеру код Тихања јасно показује ову реалност. Ниво воде толико је опао да се појавило ново копно. Према извештају и фотографијама на мађарском "Балатонтипу", природа је и раније била кривац за овакве необичне ситуације. Примера ради, 1944. године поплаве су претиле кућама поред језера. Ипак, за разлику од ранијих година, овог пута су многа језера у Великој мађарској равници током лета потпуно пресушила.

Језера, која су некада била живописна станишта птица, риба и инсеката, сада нестају. Језеро Веленце такође се бори са стално ниским водостајем и цветањем алги које плитке делове претварају у зелену масу, угрожавајући водени свет. 

У јуну се слична појава алги јавила и на Балатону, а туристи су пријављивали појаву алги дуж више обала. И поред тога што је претходни период био неуобичајено хладнији, плавозелене алге нагло су се размножиле. Топла, стајаћа вода узрокује прекомерни раст фитопланктона, исцрпљује кисеоник и угрожава рибе. За купаче и туризам, вода пуна алги не само да је непривлачна, већ може изазвати и иритације коже. 

До средине лета, у Балатону је недостајало стотине милиона кубних метара воде. Потом се, готово као библијска пошаст, појавила незапамћена најезда биљних комараца због којих је небо изнад обале постало тамно. Ови ситни инсекти не уједају, али су изузетно напорни и одвраћају посетиоце од боравка на језеру. Ова појава директно је повезана са погоршањем квалитета воде и цветањем алги, што додатно потврђује проблеме језера. 

Balaton is having a really bad problem this year with flies breeding on the lake. Hard to explain how bad it is until you witness it! pic.twitter.com/h7WGrPtBiJ

— Simon Patterson (@denkmit) August 23, 2025

Незамисливе последице по пољопривреду и сточарство, док цене скачу 

Стручњаци упозоравају да је око 80 одсто мађарских шума у опасности. Смрека и буква готово ће нестати у наредним деценијама, јер не могу да издрже врућа, сува лета. Очекује се да ће инвазивне врсте заменити аутохтоне шуме, драстично мењајући пејзаж. 

Утицај климатских промена не ограничава се само на природу, већ погађа и пољопривреду. Мађарска пољопривреда последњих година трпи све већу штету од суше. Прошле године изгубљена је трећина рода кукуруза - стотине хиљада хектара, а велики део усева на њивама је уништен. 

Овај губитак не погађа само пољопривреднике, већ и сточарство, јер је кукуруз кључна сточна храна. Ни сунцокрет у округу Беш није издржао прошлогодишњу летњу жегу. Раст цена хране директно је повезан са овим климатским последицама. Многи пољопривредници већ прелазе на културе отпорне на сушу, што јасно показује да традиционалне методе и усеви више не одговарају промењеним климатским условима. 

Температуре ће бити и до 47 степени!

Климатске промене појачавају и топлотне таласе. Тропске ноћи, када температура не пада испод 20 степени Целзијуса, постају све чешће, нарочито у Будимпешти због ефекта урбаног топлотног острва, где асфалт и бетон упијају топлоту. То спречава тело да се адекватно одмори и повећава ризик од проблема са циркулацијом и топлотног удара, посебно код старијих људи.

Ово лето оборило је температурне рекорде и донело екстремне временске појаве широм Мађарске. У најтоплијим данима температура је прелазила 40 степени Целзијуса на више локација, рушећи деценијске рекорде. Рекорди су оборени 26. јуна - у селу Кибекхаза температура је достигла 39,7 подеок, а у Ујпешту је измерено 39,5. Керешладањ је забележио 39,9 степени, што је такође нови рекорд. 

Топлотни таласи постали су учесталији и интензивнији током летњих месеци - јасан доказ климатских промена у овом региону. Екстреми у температури и суши већ представљају озбиљан изазов за пољопривреду и свакодневни живот. Климатски модели предвиђају да ће у другој половини овог века температуре остати високе, а летњи максимуми на Великој мађарској равници могли би да достигну чак 46-47 степени Целзијуса.

(Blic.rs)