DO 2030. GODINE SVET OSTAJE BEZ OVIH VALUTA Prvi na redu je bugarski lev, ali to je samo početak
Ovo su valute koje bi mogle nestati do 2030. godine.
Do 2030. svet novca verovatno neće izgledati isto: neke nacionalne valute biće ugašene ili zamenjene (npr. prelaskom na evro), druge će se regionalno ujediniti (projekti poput „Eco“ u zapadnoj Africi), a treći pravac predstavlja naglo širenje digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), koje ne ukidaju valutu – ali menjaju način na koji je koristimo.
Umesto senzacionalističkih prognoza "koja tačno valuta nestaje", donosimo pregled najrealnijih scenarija potkrepljenih dostupnim zvaničnim dokumentima i aktuelnim odlukama.
Siguran slučaj: Bugarski lev odlazi u istoriju - Bugarska prelazi na evro 1. januara 2026.
Najkonkretniji i faktički potvrđen primer "nestanka" jedne valute u skorom roku je bugarski lev: EU je u julu 2025. dovršila potrebne pravne korake i dala zeleno svetlo da Bugarska uvede evro 1. januara 2026. godine. Time lev odlazi u istoriju, a Bugarska postaje 21. članica evrozone.
Zašto je ovo važno za 2030.?
Širenje evrozone do 2026. postavlja presedan i pritisak na druge članice EU van evra (Švedska, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Danska).
Iako te zemlje trenutno ne imaju fiksne rokove, proces Bugarske može podstaći nove rasprave do 2030. o ubrzanju konvergencije - makar političke.
Ambiciozan, ali odlagan: "Eco" - zajednička valuta za zapadnu Afriku
ECOWAS (Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država) već godinama planira uvođenje zajedničke valute "Eco". Rokovi su više puta pomerani; poslednji zvanični cilj bio je 2027., uz priznanje da postoje značajne tehničke i političke prepreke. Ako do 2030. dođe do pune implementacije, to bi značilo gašenje više nacionalnih valuta članica u korist jedne zajedničke. Realno, projekat je i dalje na dugom štapu, ali ostaje najveći potencijalni "valutni događaj" u razvojnim regionima.
Regionalne unije nude veće tržište, niže troškove transakcija i monetarnu stabilnost, ali traže odricanje dela suvereniteta i stroge fiskalne/monetarne kriterijume. Do 2030. ekonomska konvergencija i institucionalna spremnost biće ključ: ako ne bude pomaka, "Eco" će samo ostati ideja, ukoliko uspe, biće to najveća promena valutne mape izvan Evrope.
Nove forme stare valute: CBDC – digitalna verzija dinara, evra ili dolara
CBDC (digitalne valute centralnih banaka) ne ukidaju valutu, ali radikalno menjaju način upotrebe (plaćanja, programabilnost, offline transakcije, širi pristup finansijama). Istraživanje i pilot-projekti eksplodirali su posle pandemije: od Indije (e-rupija) i Kine (e-CNY) do Nigerije (eNaira) i Jamajke (JAM-DEX). Globalno, većina centralnih banaka istražuje, testira ili pilotira CBDC, a deo zemalja je u odmakloj fazi.
Do kraja decenije možemo očekivati da više velikih ekonomija uvede šire dostupne CBDC-e (bar u pilot-režimu), posebno u segmentima malih plaćanja, pomoći države i kros-graničnih transfera. Valute neće "nestati", ali keš i klasični elektronski novac dobiće ozbiljnu konkurenciju u vidu državnog digitalnog novca.
Kada nacionalna valuta "pukne": Primer Zimbabvea i uvođenje ZiG (2024)
Ako postoji primer radikalne promene valute zbog gubitka poverenja, to je Zimbabve. Posle godina inflacije i nagle devalvacije, država je 2024. uvela ZiG (Zimbabwe Gold) – novu valutu delom potkrepljenu deviznim rezervama i zlatom – koja je zamenila zimbabveanski dolar. Iako model i dalje trpi šokove i korekcije, slučaj pokazuje kako ekstremna makro nestabilnost može dovesti do brisanja jedne valute i uvođenja druge.
Države koje ulaze u spiralu hiperinflacije i erodiranog poverenja mogu biti primorane da ukinu ili rebrendiraju valutu (često uz privremeno ili trajno oslanjanje na dolar/euro u realnom sektoru). To se ne predviđa po šablonu, već zavisi od domaće politike, rezervi i reformi.
"De-dolarizacija" nije isto što i ukidanje dolara
Često se mešaju dve stvari: smanjenje oslonca na dolar u međunarodnoj trgovini i rezervama (de-dolarizacija) i ukidanje dolara - što nije na stolu. Naprotiv, izveštaji Federalnih rezervi potvrđuju da je uloga dolara i dalje preeminentna zbog veličine i dubine američkog finansijskog tržišta, pravne sigurnosti i likvidnosti. Promene u valutnim rezervama se dešavaju sporo i najčešće su inkrementalne.
Da li sve ove promene dotiču i Srbiju?
Srbija nema najavljena razmatranja o ukidanju dinara; monetarna politika NBS je usmerena na stabilnost cena i kursnu stabilnost kroz ciljanu inflaciju i upravljanje deviznim rezervama. Ono što je relevantnije za građane i privredu do 2030. jeste digitalizacija plaćanja i mogući globalni talas CBDC-a, koji može posredno uticati na troškove prekograničnih transfera i dostupnost digitalne infrastrukture.
