EVO KO ĆE BITI NA NOVIM NOVČANICAMA EVRA Na desetki Betoven, na stotki Leonardo da Vinči! Uvođenje digitalne valute do 2029.

Evro nam se ponovo uvodi sa novim novčanicama , koje će imati još intenzivniju grčku boju. Sa rečju "evro" ispisanom na grčkom jeziku na novim novčanicama, kao i likom Marije Kalas prikazanim na jednoj strani nove novčanice od 5 evra.

Među šest značajnih ličnosti evropske kulture koje će krasiti nove evro novčanice nalazi se i čuvena operska diva Marija Kalas. Ovim korakom Evropska centralna banka (ECB) započinje novu fazu estetskog redizajna evra, nakon više od dve decenije korišćenja dosadašnjih izdanja. Konačne odluke o izgledu novih novčanica očekuju se do 2026. godine, kada će početi i njihovo puštanje u opticaj.

U isto vreme, ECB se priprema za pristupanje Bugarske evrozoni, što će dodatno povećati broj novčanica u opticaju, koji već premašuje 30 milijardi.

Paralelno se nastavlja postepeno povlačenje novčanica od 500 evra, dok ECB ubrzava aktivnosti oko uvođenja digitalnog evra, planiranog za period između 2027. i 2029. godine.

Spisak poznatih na novčanicama

Što se tiče novih novčanica, reč "evro" biće sačuvana na tri jezika: latinskom , grčkom i bugarskom . Međutim, umesto teme "Epohe i ritmovi" evropske arhitekture, koja je postojala u prve dve serije, originalnoj i seriji "Evropa" koja je usledila, izabrane su dve nove tematske ose.

Prva, pod nazivom "Evropska civilizacija", ističe istorijske ličnosti koje su oblikovale kolektivni identitet Evrope. Na novim novčanicama biće prikazani:

Marija Kalas (pet evra), kojoj su zbog svoje očaravajuće vokalne umetnosti i izuzetnih glumačkih veština kritičari i operska publika dali nadimak La Divina (božanska).

Ludvig van Betoven (10 evra) , vodeći nemački kompozitor klasične muzike, sa svojih 9 simfonija - nenadmašnih dela.

Fizičarka i hemičarka Marija Kiri (20 evra), koja je, zajedno sa svojim suprugom početkom prošlog veka, otkrila radijum, polonijum i otključala tajne prirode radioaktivnosti.

Migel de Servantes (50 evra), vodeći španski romanopisac, autor, između ostalih, "Don Kihota".

Leonardo da Vinči (100 evra), najveći italijanski slikar renesanse.

I istaknuta pacifistkinja Berta fon Zutner (200 evra), austrijska književnica, autorka knjige "Dole oružje!", koja je bila prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 1905. godine.

Treba napomenuti da je između Francuske i Poljske izbio žestok spor oko pitanja Marije Kiri, koja je svoje francusko prezime uzela od svog supruga Pjera 1895. godine, ali je rođena kao Marija Sklodovska u Varšavi. A pozivanje ECB samo na njeno francusko prezime je "razlog za rat" za Poljake. Poljska, međutim, ne koristi evro.

Druga tematska osa, pod nazivom "Reke i ptice" , fokusira se na prirodne lepote i biodiverzitet evropskog kontinenta. Svaka novčanica će prikazivati karakterističan prirodni pejzaž zajedno sa reprezentativnom vrstom faune.

U gore navedenom kontekstu, ECB je objavila panevropski konkurs za profesionalne grafičke dizajnere iz zemalja EU.  Prijave su podnete u avgustu, a najbolji će biti izabrani za finalni krug u oktobru. Biće pozvani da predstave svoje kompletne predloge do kraja marta 2026. godine.

Njih će proceniti odbor stručnjaka. Deset najboljih će proceniti Upravni savet ECB-a, a nakon toga će uslediti javne konsultacije evropskih građana putem glasanja.

ECB će potom, 2026. godine, doneti konačnu odluku o planovima i dati zeleno svetlo za štampanje i opticaj novih novčanica, označavajući početak nove ere za evro. A Kristin Lagard će imati još jedan razlog da ubrza procedure, kako bi imala vremena da potpiše nove novčanice, jer joj mandat ističe na jesen 2027. godine.

Za Grčku je od posebnog značaja da će se u sledećim izdanjima evra ova "magična" reč, pored latinične (EURO), i dalje pisati na grčkom (ΕΒΡΟ).

To je odluka doneta na samitu EU u decembru 1995. godine u Madridu. Ono što malo ko zna jeste da je to bio "poklon" tadašnjeg kancelara Helmuta Kola Grčkoj, uz njegove želje za oporavak Andreasu Papandreuu, koji je bio hospitalizovan u bolnici Onasis. Dva lidera nisu delila ideološke stavove. Međutim, Kol je cenio i poštovao mišljenje svog grčkog kolege.

Na tom samitu, A. Papandreu je zamenjen kao prvi ministar u nizu, Akis Cohacopulos. Pratili su ga ministri spoljnih poslova Karolos Papuljas, ekonomije Janos Papantoniju i portparol vlade Telemahos Kitiris. Iako su pregovori vođeni na nivou delegacija i Komisije o upisu evra i na grčki jezik, bilo je primedbi. Pitanje bi se odlučivalo na nivou lidera, a fizičko odsustvo premijera smanjilo je grčke nade.

Međutim, kasno u noći sa petka na subotu, 15. na 16. decembar, kada su zaposleni u španskom predsedništvu distribuirali fascikle sa konačnim nacrtima odluka u sobama delegacija, Grke je čekalo prijatno iznenađenje. Usvojen je predlog da reč "evro" bude i na grčkom.

Papandreu rekao posle Kanskog samita, dva meseca ranije, da su Kol, Širak, Gonzalez i predsednik Komisije Santer pozitivno raspoloženi. Kol je rekao "da". Ne samo evru na grčkom. Već i odluci da pregovori o pristupanju Kipra - i Malte - EU treba da počnu u roku od 6 meseci.

Digitalni evro između 2027. i 2029.

ECB ubrzava svoje planove da omogući upotrebu digitalnog evra između 2027. i 2029. godine, pa će sledeći korak za evro biti digitalni evro.

On neće zameniti, već će funkcionisati kao dopuna gotovini, dostupan za digitalna, trenutna i bezbedna plaćanja. Prema pisanju "Financial Times", uzbuna je "zazvonila" u Frankfurtu nakon što je Kongres usvojio zakon kojim se reguliše tržište stabilnih koina vredno 288 milijardi dolara, kojim dominira dolar.

Stejblkoini su vrsta digitalne valute koja je povezana u odnosu 1:1 sa nacionalnom valutom i podržana je rezervama kao što su državne obveznice. Zbog toga su zvaničnici ECB bili zabrinuti zbog konkurentnosti evropske digitalne valute.

Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB, procenio je, obaveštavajući Evropski parlament, da ovaj potez Amerikanaca "izaziva zabrinutost zbog finansijske stabilnosti i strateške autonomije Evrope. To bi moglo dovesti do transfera depozita u evrima u SAD i daljeg jačanja uloge dolara u prekograničnim plaćanjima. Uspostavljanje digitalnog evra je pitanje otpornosti i monetarnog suvereniteta evrozone".

Prema cilju ECB, digitalni evro, koji će uvek imati istu vrednost kao evro u gotovini, takođe će osigurati poverljivost transakcija.

S obzirom na prelazak Evropljana na elektronske transakcije, pružiće im mogućnost da plaćaju kao što to rade gotovinom, ali u digitalnom obliku, uz zadržavanje svojih pogodnosti. Građani će imati pristup digitalnom evru putem digitalnog novčanika, koji će im obezbediti ili njihova banka ili javni posrednik.

Na ovaj način, moći će se obavljati sva uobičajena elektronska plaćanja, u prodavnicama, preko interneta, prijatelju, svojim pametnim telefonom ili karticom, onlajn ili oflajn i besplatno, jednako lako kao i beskontaktne transakcije. Novac će moći da se učitava sa bankovnog računa i postojaće ograničenja za povlačenje kako bi se izbegli masovni odlivi sa bankovnih depozita.

Činjenica da će transakcije biti moguće i oflajn ponudiće korisnicima nivo privatnosti sličan onom kod gotovine za plaćanja u fizičkim prodavnicama i između pojedinaca. Lični podaci o transakcijama tada će biti poznati samo korisniku i primaocu plaćanja.

Neće se deliti sa pružaocima usluga plaćanja ili podrškom, niti sa Evrosistemom. ECB neće moći da prati kupovine ili lične podatke. Ali onlajn plaćanja u digitalnim evrima takođe će biti podložna propisima o privatnosti. Evrosistem neće moći direktno da povezuje transakcije sa određenim pojedincima.

Pored toga, Komisija predlaže obavezno prihvatanje od strane trgovaca i obaveznu distribuciju od strane nadgledanih posrednika svojim kupcima. Ovo bi moglo da smanji zavisnost od privatnih, neevropskih kompanija koje trenutno dominiraju sektorom plaćanja.

Pripremna faza biće završena u oktobru. ECB očekuje da će faza razvoja trajati još 2-3 godine.

Evro novčanice bi danas deset puta stigle do Meseca
Prema podacima ECB-a, trenutno je u opticaju preko 29 milijardi novčanica evra ukupne vrednosti preko 1,5 biliona evra.

To je dvostruko više od broja onih izdatih prilikom uvođenja evra 1. januara 2002. godine (za 12 zemalja u to vreme), što je bilo 14,89 milijardi. Ovih 14,89 milijardi novčanica imalo je ukupnu nominalnu vrednost od 633 milijarde evra.

Kada bi se postavile jedna iza druge, prešle bi rastojanje od Zemlje do Meseca približno pet puta, kako je istaknuto u saopštenju ECB-a u to vreme. Dvostruki broj koji je danas u opticaju očigledno bi bio dovoljan za isto "putovanje" 10 puta.

Naziv evropske valute ispisan ćiriličnim slovima
Naziv zajedničke evropske valute ispisan je latiničnim slovima (EURO), grčkim (ΕΒΟΡΟ) i ćiriličnim (EBPO) na novčanicama. Natpis na grčkom je bio "poklon" Helmuta Kola Andreasu Papandreuu na samitu u Madridu 1995. godine.

Kovanje grčkih evro kovanica počelo je u novembru 1999. godine u objektima Metalurške industrije Epira, tada podružnice EBO, danas ElvalHalcor, u Kefalovrisosu, Janina, 10 km od albanske granice.

Odlukom ECB-a, izdavanje novčanica od 500 evra je prekinuto 2016. godine, jer su korišćene za finansiranje terorističkih organizacija, utaju poreza i rad na crno. Još uvek su u ograničenom opticaju i prodaju se kao kolekcionarski predmeti po ceni od 530 evra.

Sledeći korak biće institucionalizacija digitalnog evra. ECB ubrzava svoje planove za omogućavanje korišćenja digitalnog evra između 2027. i 2029. godine. On neće zameniti gotovinu, već će funkcionisati pored nje, prenosi Prototema.