MESEČEVA ZLATNA GROZNICA Kina i SAD u trci za izotop koji vredi 19 miliona dolara po kilogramu

Južni pol Meseca postaje strateška tačka jer, pored vodenog leda, krije i ovaj dragoceni resurs.

„Američka sudbina je među zvezdama“, poručio je vršilac dužnosti administratora NASA-e Šon Dafi, naglašavajući da SAD moraju da zadrže korak sa Kinom u, kako zvaničnici sve češće kažu, „drugoj svemirskoj trci“.

Trku ubrzava i privatni sektor. Sijetlski startap Interlune, koji je osnovao bivši predsednik kompanije Blue Origin Rob Mejson, predstavio je prototip bagera koji može da obradi 100 tona mesečevog tla na sat. Plan je da se prvi uređaj pošalje na Mesec 2027, a pilot postrojenje za proizvodnju pokrene do 2029. Svaka od pet planiranih rudarskih jedinica mogla bi da obezbedi najmanje 10 kilograma helijuma-3 godišnje – vrednost od gotovo 200 miliona dolara.

Kina, sa druge strane, ubrzava sopstveni program. Misija Chang’e-7 planirana je za 2026. i ima zadatak da potraži vodeni led na južnom polu pomoću „skačuće“ letelice, dok će Chang’e-8 2029. sleteti na plato Lajbnic-Beta, gde će kineski tim sarađivati sa 11 međunarodnih partnera u okviru Međunarodne lunarne istraživačke stanice.

NASA, pak, kasni: misija Artemis 3 trenutno je zakazana za septembar 2026, ali zavisi od složenih zadataka SpaceX Starship programa – uključujući prenos goriva sa broda na brod i bespilotno sletanje. Bivši šef NASA-e Džim Brajdenstajn upozorava da je „malo verovatno da će SAD preteći kineski vremenski okvir“.

Otkriće indijske misije Chandrayaan-3 da i padine nagiba većeg od 14 stepeni mogu da čuvaju led dodatno povećava izglede za nova nalazišta.

Iako su reaktori na helijum-3 još u domenu teorije, činjenica da je Kina ovaj izotop već pronašla u uzorcima misije Chang’e-5 ponovo je rasplamsala globalnu „zlatnu groznicu“ za mesečevim resursima – trku u kojoj kontrola znači i energetsku dominaciju na Zemlji.