МЕСЕЧЕВА ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА Кина и САД у трци за изотоп који вреди 19 милиона долара по килограму

Јужни пол Месеца постаје стратешка тачка јер, поред вodenог леда, крије и овај драгоцени ресурс.

„Америчка судбина је међу звездама“, поручио је вршилац дужности администратора НАСА-е Шон Дафи, наглашавајући да САД морају да задрже корак са Кином у, како званичници све чешће кажу, „другој свемирској трци“.

Трку убрзава и приватни сектор. Сијетлски стартап Интерлуне, који је основао бивши председник компаније Blue Origin Роб Мејсон, представио је прототип багера који може да обради 100 тона месечевог тла на сат. План је да се први уређај пошаље на Месец 2027, а пилот постројење за производњу покрене до 2029. Свакa од пет планираних рударских јединица могла би да обезбеди најмање 10 килограма хелијума-3 годишње – вредност од готово 200 милиона долара.

Кина, са друге стране, убрзава сопствени програм. Мисија Chang’e-7 планирана је за 2026. и има задатак да потражи водени лед на јужном полу помоћу „скачуће“ летелице, док ће Chang’e-8 2029. слетети на плато Лајбниц-Бета, где ће кинески тим сарађивати са 11 међународних партнера у оквиру Међународне лунарне истраживачке станице.

НАСА, пак, касни: мисија Artemis 3 тренутно је заказана за септембар 2026, али зависи од сложених задатака SpaceX Starship програма – укључујући пренос горива са брода на брод и беспилотно слетање. Бивши шеф НАСА-е Џим Брајденстајн упозорава да је „мало вероватно да ће САД претећи кинески временски оквир“.

Откриће индијске мисије Chandrayaan-3 да и падине нагиба већег од 14 степени могу да чувају лед додатно повећава изгледе за нова налазишта.

Иако су реактори на хелијум-3 још у домену теорије, чињеница да је Кина овај изотоп већ пронашла у узорцима мисије Chang’e-5 поново је распламсала глобалну „златну грозницу“ за месечевим ресурсима – трку у којој контролa значи и енергетску доминацију на Земљи.