Мирише на дим, земљу и зиму
ОВО СЛАНО-КИСЕЛО САВРШЕНСТВО ЈЕЛО СЕ ШИРОМ БАЧКЕ И БАНАТА „Зимнички пасуљ“ с киселим шљивама: Заборављени РЕЦЕПТ идеалан за хладне зимске дане
Јело које се некада кувало у зимским данима широм Баната и Бачке, данас знају само најстарије домаћице – пасуљ са сувим киселим шљивама
У време кад није било зачина из продавнице, кечапа и бујона, домаћице у Војводини знале су да до богатог укуса воде два пута – стрпљење и комбиновање онога што кућа има. Један од таквих рецепата, готово заборављен, јесте пасуљ са сувим киселим шљивама.
Ово јело некада се кувало зими, кад су шљиве већ биле осушене, а пасуљ потопљен још од вечери. Спој слаткастог, киселкастог и димљеног мириса и укуса давао је оброк који се памти, а не гледа.
Зашто шљиве?
У селима се веровало да шљива „раствара тежину пасуља“, и да олакшава варење. Такође, унос киселкастог у зимским данима обнавља крв и даје енергију, како су говориле баке. Неке домаћице додавале су и кашику сирћета, али већина се ослањала само на природну киселост шљива које су претходно квасиле у води с мало соли.
У селима широм Баната и Бачке, нарочито у местима са мешаним српско-русинским и мађарским становништвом, овај рецепт је био познат као „зимнички пасуљ“. Куван у земљаном лонцу, на тихој ватри, често без меса – јер су га људи штедели за празнике – пасуљ се обогаћивао киселим шљивама које су домаћице сушиле на тавану или у фуруни.
Заборављено, али не и изгубљено
Данас овај рецепт готово да не постоји у куварима. Ретко ко га спрема, осим старијих домаћица у војвођанским селима. Ипак, они који га поново открију – кажу да је то најнеобичнији и најлепши пасуљ који су пробали.
Ако имате домаће шљиве и добар пасуљ – пробајте га. Не због носталгије, већ зато што оваква јела говоре више о нама него било који ресторан.
Састојци (традиционална верзија):
– 300 г белог или шареног пасуља
– 8–10 сувих шљива (најбоље домаће, киселе)
– 1 главица црног лука
– 2 чена белог лука
– 1 шаргарепа (по жељи)
– 1 кашика масти или уља
– 1 равна кашика брашна
– со, бибер, алева паприка
– по жељи: комад суве сланине, ребарца или кобасица (али у посту – без меса)
Припрема:
Пасуљ се потопи преко ноћи. Ујутру се процеди и налије чистом водом. Кад проври, додају се ситно сецкан лук, шаргарепа и суве шљиве. Све се кува полако, без журбе – најмање сат и по. На крају се прави блага запршка на масти или уљу, са мало брашна, белог лука и алеве паприке. Сипа се у пасуљ, па се све кува још 10 минута.
Резултат? Густ, богат, слатко-киселкаст пасуљ, који мирише на дим, земљу и зиму, пише портал Лепоте Србије.
