“ПАСУЉ ГРОФИЦА” је посни специјалитет ФРУШКЕ ГОРЕ! Рецепт стар вековима, чисти организам и даје снагу у хладним данима

Откривамо зашто се овај специјалитет са Фрушке Горе назива "пасуљ грофица", како су га монаси усавршили до савршенства и зашто је, због високог садржаја протеина и влакана, он најбољи природни лек за варење током зиме.

Фрушка Гора је позната по виноградима и манастирима. Управо у манастирским кухињама, где је пост био основа живота, настали су најбогатији посни рецепти. Манастирски пасуљ није био само храна; он је био оброк који је морао да обезбеди снагу и ситост монасима током дугих бдења и тешког рада. Због богатства укуса и састојака, овај посни пребранац се у шали назива "пасуљ грофица".

Пасуљ и тајна спорог кувања

Кључ савршенства овог јела лежи у спорости и трпљењу, што је монашка врлина. За разлику од кућне припреме, пасуљ се у манастирским казанима кувао сатима, често и цео дан, на благој ватри. Прво правило: пасуљ се мора кувати у три воде. Прва вода се просипа, друга се дуже кува, а тек у трећој се додају зачини.

Најважнији детаљ је у томе што су монаси, уместо сувог меса, користили обиље карамелизованог лука, шаргарепе, и листове ловора, а за густину би део скуваног пасуља пасиртали (пропасирали), па га вратили у чорбу. Зачини, попут алеве паприке и туцаног бибера, додају се тек пред сам крај.

Лек за желудац и чиста енергија

Манастирски пасуљ је идеалан оброк за зиму јер је богат протеинима, влакнима и гвожђем, а изузетно је сиромашан мастима (када се припрема посно).

Лек за варење: Пасуљ је природни извор влакана која чисте црева и помажу у варењу, што је кључно након празничне, тешке хране.

Дуга ситост: Због комплексних угљених хидрата, обезбеђује дуготрајну енергију без наглих скокова шећера.

Овај манастирски рецепт са Фрушке Горе сведочи о томе да је најздравија храна она која је настала из потребе, поста и традиције, а не из луксуза.