OD RAKA BUBREGA U SRBIJI GODIŠNJE OBOLI 900 LJUDI Bez simptoma, ali smrtonosan POTREBNA SAVREMENA TERAPIJA
U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 850 i 900 novih slučajeva raka bubrega.
Najveći problem je što bolest gotovo uvek prolazi bez simptoma, pa se kod mnogih pacijenata otkrije tek kada je već u odmakloj fazi. Ovaj karcinom je nešto češći kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina beleži se porast obolevanja i kod mlađih generacija.
Direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije profesor dr Zoran Džamić kaže kako ovaj karcinom spada u bolesti koje teško mogu da se prepoznaju na osnovu simptoma i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti. Za razliku od raka prostate, kod koga se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom ovaj karcinom može lako da se otkrije u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje.
Simptomi
Najpoznatiji simptomi raka bubrega uključuju krv u mokraći, bol u slabinskoj regiji i tumor koji se može napipati. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.
- Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ . Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg. U trenutku postavljanja dijagnoze kod 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od dijagnoze – ističe dr Džamić.
Mnogi pacijenti prvi put za svoju bolest saznaju slučajno, tokom rutinskog ultrazvuka. To se upravo dogodilo Aleksandru Hajdukoviću iz Beograda. Kaže kako je redovno išao na preglede i upravo na jednom rutinskom ultrazvuku otkrivena je promena na bubregu. Usledile su dve operacije u samo nekoliko meseci i dijagnoza trećeg stadijuma karcinoma bubrega.
- Zahvaljujući programu donacije dobio sam mogućnost da primam adjuvantnu terapiju, koja podiže imunitet i pomaže organizmu da se sam izbori sa preostalim kancerogenim ćelijama, sprečavajući razvoj mikrometastaza i povratak bolesti - rekao je Hajduković.
Standardi lečenja
Veliki iskorak u lečenju karcinoma bubrega donele su ciljane terapije, koje se u Srbiji primenjuju već 14 godina i dostupne su pacijentima preko RFZO. Imunoterapija je isto deo lečenja, ali je u Srbiji moguća tek u drugoj terapijskoj liniji. Za razliku od sveta, gde su kombinovane terapije postale standard i značajno produžile život obolelima, one u našoj zemlji još uvek nisu dostupne.
Nakon operacije, adjuvantna imunoterapija je nova i važna opcija u lečenju visokorizičnog raka bubrega, jer smanjuje rizik od povratka bolesti i metastaza, zbog čega je važno primeniti je odmah nakon operacije, ali je u Srbiji trenutno dostupna samo kroz donaciju.
Predsednik Udruženja pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega „Urotakt“ Marko Đurić navodi da se oni bore da oboleli dobiju najbolju moguću terapiju, ali i psihološku i socijalnu podršku. Posebno ističe važnost dostupnosti savremenih terapija, jer one ne znače samo produženje života, već i njegov kvalitet.