ОД РАКА БУБРЕГА У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ ОБОЛИ 900 ЉУДИ Без симптома, али смртоносан ПОТРЕБНА САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА
У Србији се годишње дијагностикује између 850 и 900 нових случајева рака бубрега.
Највећи проблем је што болест готово увек пролази без симптома, па се код многих пацијената открије тек када је већ у одмаклој фази. Овај карцином је нешто чешћи код мушкараца него код жена. Најчешће се јавља у шестој и седмој деценији живота, али последњих година бележи се пораст оболевања и код млађих генерација.
Директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије професор др Зоран Џамић каже како овај карцином спада у болести које тешко могу да се препознају на основу симптома и зато су превентивни прегледи од пресудне важности. За разлику од рака простате, код кога се користе туморски маркери, за карцином бубрега не постоје ни маркери ни биомаркери који би указивали на болест. Зато се кључна дијагностика заснива на ултразвучним прегледима, јер је то метода којом овај карцином може лако да се открије у раној фази. Ако се редовно ради, број новодијагностикованих случајева значајно расте, а то значи и веће шансе за излечење.
Симптоми
Најпознатији симптоми рака бубрега укључују крв у мокраћи, бол у слабинској регији и тумор који се може напипати. Међутим, ови симптоми су присутни код мање од 10 одсто пацијената.
- Хирургија је и даље основни начин лечења, потпуним уклањањем бубрега или, када је могуће, операцијом која чува орган . Код тумора до пет, шест центриметара, у одређеним околностима, могуће је одстранити само промену и сачувати бубрег. У тренутку постављања дијагнозе код 30 одсто пацијената већ постоје метастазе, а додатних 30 одсто развије метастатску болест у првој години од дијагнозе – истиче др Џамић.
Многи пацијенти први пут за своју болест сазнају случајно, током рутинског ултразвука. То се управо догодило Александру Хајдуковићу из Београда. Каже како је редовно ишао на прегледе и управо на једном рутинском ултразвуку откривена је промена на бубрегу. Уследиле су две операције у само неколико месеци и дијагноза трећег стадијума карцинома бубрега.
- Захваљујући програму донације добио сам могућност да примам адјувантну терапију, која подиже имунитет и помаже организму да се сам избори са преосталим канцерогеним ћелијама, спречавајући развој микрометастаза и повратак болести - рекао је Хајдуковић.
Стандарди лечења
Велики искорак у лечењу карцинома бубрега донеле су циљане терапије, које се у Србији примењују већ 14 година и доступне су пацијентима преко РФЗО. Имунотерапија је исто део лечења, али је у Србији могућа тек у другој терапијској линији. За разлику од света, где су комбиноване терапије постале стандард и значајно продужиле живот оболелима, оне у нашој земљи још увек нису доступне.
Након операције, адјувантна имунотерапија је нова и важна опција у лечењу високоризичног рака бубрега, јер смањује ризик од повратка болести и метастаза, због чега је важно применити је одмах након операције, али је у Србији тренутно доступна само кроз донацију.
Председник Удружења пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уротакт“ Марко Ђурић наводи да се они боре да оболели добију најбољу могућу терапију, али и психолошку и социјалну подршку. Посебно истиче важност доступности савремених терапија, јер оне не значе само продужење живота, већ и његов квалитет.