MOŽE LI SE PREDVIDETI OPASNA BOLEST ČAK DVE DECENIJE UNAPRED? I te kako, pitajte samo Delfi-2M
Naučnici su razvili revolucionarni alat veštačke inteligencije, koji može da predvidi rizik od više od 1.000 bolesti – uključujući rak, srčana oboljenja i dijabetes, i to decenijama unapred.
Istraživači iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL) Nemačkog centra za istraživanje raka i Univerziteta u Kopenhagenu nadaju se da će tehnologija pomoći u ranom identifikovanju pacijenata sa visokim rizikom, kako bi se sprečile bolesti pre nego što se čak i pojave.
Delfi-2M generativni veštački model je obučen na milionima anonimizovanih medicinskih kartona. Analizira obrasce u medicinskoj istoriji i životnim navikama – kao što su pušenje, konzumiranje alkohola ili prekomerna težina – i predviđa šta bi se moglo dogoditi do 20 godina unapred.
Imagine a future where your medical history could help forecast what health conditions you might face.
Introducing a new AI model trained on anonymised medical records that estimates long-term risk for over 1,000 diseases over a decade in advance.https://t.co/oH6JvtBqw7 pic.twitter.com/qzopseFxAf— EMBL (@embl) September 17, 2025
Model je testiran na podacima 400.000 pacijenata iz projekta UK Biobank i 1,9 miliona ljudi iz danskog nacionalnog registra.
„Medicinski događaji često prate predvidljive obrasce. Naš model uči te obrasce i može da predvidi buduće zdravstvene ishode”, rekao je Tomas Ficdžerald, koautor studije objavljene u časopisu Nature.
Stručnjaci zamišljaju da će takav alat postati deo svakodnevnog rada lekara.
„Uđete u lekarsku ordinaciju i dobijete jasnu sliku: četiri najveća rizika i dve stvari koje možete učiniti da ih smanjite”, objasnio je profesor Juan Birni, izvršni direktor EMBL-a.
Najveći potencijal Delfi-2M-a je kod bolesti sa jasnom progresijom, kao što su dijabetes tipa 2 ili srčani udar. Pored pojedinačnih slučajeva, mogao bi se koristiti i za planiranje zdravstvene zaštite u velikim gradovima, na primer predviđanjem koliko ljudi u Zagrebu će verovatno imati srčani udar u narednoj godini.
Uprkos uzbuđenju, stručnjaci upozoravaju na ograničenja.
„Model reprodukuje pristrasnosti iz podataka, uključujući starost, etničku pripadnost i zdravstvene ishode”, upozorio je profesor Džastin Stebing, konsultant onkolog.
Profesor Piter Banister sa Instituta za inženjerstvo i tehnologiju dodao je da je glavni izazov za zdravstveni sistem osigurati da digitalna infrastruktura i jednak pristup budu dostupni svima, ne samo bogatima. Postoji i skepticizam da su trenutni podaci pristrasni jer uglavnom dolaze od volontera.
Međutim, mnogi veruju da je ovo samo početak. Profesor Gustavo Sudre sa Kings koledža u Londonu veruje da će buduće verzije uključivati još širi spektar podataka - od biomarkera i snimanja do genetike - što bi Delfi moglo da pretvori u pravi alat za preciznu medicinu.
Otkriće dolazi u trenutku kada organizacija "One Cancer Voice" upozorava da će slučajevi raka dostići rekordne nivoe do 2040. godine. Procenjuje se da će jednoj osobi biti dijagnostikovan rak svaka dva minuta, a najčešći karcinomi - dojke, prostate i pluća - porastu do neviđenih nivoa, preneo je Dejli mejl.
