МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕДВИДЕТИ ОПАСНА БОЛЕСТ ЧАК ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ УНАПРЕД? И те како, питајте само Делфи-2М

Истраживачи из Европске лабораторије за молекуларну биологију (EMBL) Немачког центра за истраживање рака и Универзитета у Копенхагену надају се да ће технологија помоћи у раном идентификовању пацијената са високим ризиком, како би се спречиле болести пре него што се чак и појаве.

Делфи-2М генеративни вештачки модел је обучен на милионима анонимизованих медицинских картона. Анализира обрасце у медицинској историји и животним навикама – као што су пушење, конзумирање алкохола или прекомерна тежина – и предвиђа шта би се могло догодити до 20 година унапред.

Imagine a future where your medical history could help forecast what health conditions you might face.

Introducing a new AI model trained on anonymised medical records that estimates long-term risk for over 1,000 diseases over a decade in advance.https://t.co/oH6JvtBqw7 pic.twitter.com/qzopseFxAf

— EMBL (@embl) September 17, 2025

Модел је тестиран на подацима 400.000 пацијената из пројекта UK Biobank и 1,9 милиона људи из данског националног регистра.

„Медицински догађаји често прате предвидљиве обрасце. Наш модел учи те обрасце и може да предвиди будуће здравствене исходе”, рекао је Томас Фицџералд, коаутор студије објављене у часопису Nature.

Стручњаци замишљају да ће такав алат постати део свакодневног рада лекара.

„Уђете у лекарску ординацију и добијете јасну слику: четири највећа ризика и две ствари које можете учинити да их смањите”, објаснио је професор Јуан Бирни, извршни директор EMBL-а.

Највећи потенцијал Делфи-2М-а је код болести са јасном прогресијом, као што су дијабетес типа 2 или срчани удар. Поред појединачних случајева, могао би се користити и за планирање здравствене заштите у великим градовима, на пример предвиђањем колико људи у Загребу ће вероватно имати срчани удар у наредној години.

Упркос узбуђењу, стручњаци упозоравају на ограничења.

„Модел репродукује пристрасности из података, укључујући старост, етничку припадност и здравствене исходе”, упозорио је професор Џастин Стебинг, консултант онколог.

Професор Питер Банистер са Института за инжењерство и технологију додао је да је главни изазов за здравствени систем осигурати да дигитална инфраструктура и једнак приступ буду доступни свима, не само богатима. Постоји и скептицизам да су тренутни подаци пристрасни јер углавном долазе од волонтера.

Међутим, многи верују да је ово само почетак. Професор Густаво Судре са Кингс колеџа у Лондону верује да ће будуће верзије укључивати још шири спектар података - од биомаркера и снимања до генетике - што би Делфи могло да претвори у прави алат за прецизну медицину.

Откриће долази у тренутку када организација "Оне Цанцер Воице" упозорава да ће случајеви рака достићи рекордне нивое до 2040. године. Процењује се да ће једној особи бити дијагностикован рак свака два минута, а најчешћи карциноми - дојке, простате и плућа - порасту до невиђених нивоа, пренео је Дејли мејл.